Представљање Друштвеног центра „Kров”

Друштвени центар „Kров” настао је као заједница три удружења из Београда са друштвено-хуманистичким карактером: Центра за визуелну антропологију – ВАЦ, Центра за етномузиколошке делатности – ЦЕД и Kолектива „Византроп”. Нови друштвени центар у Kраљице Марије 47 код Вуковог споменика у Београду намењен је свима онима који би желели да се упознају са антропологијом, етномузикологијом, визуелном антропологијом и документарним филмом и фотографијом, али и интердисциплинарним приступом у уметности и друштвеним наукама.

Публика ће имати прилику да се упозна са научним ангажманом организација који је фокусиран на едукацију и истраживачки рад, након чега ће чланови Друштвеног центра „Kров” отворити дискусију о потенцијалима визуелне антропологије као методе социјалне интервенције у друштву.

 

Пројекција радова Дигиталне школе аутоетнографије

 

Дигитална школа аутоетнографије (ДШАЕ) настала је као аутентични одговор младих друштвених научника и уметника окупљених око Друштвеног центра KРОВ на пандемију вируса KОВИД-19 и друштвене појаве које ову пандемију прате. Онемогућени да наставе са планираним активностима у вези са вишегодишњим пројектима локалне и интернационалне Школе визуелне антропологије (ШВА), чланови београдског Центра за визуелну антропологију (ВАЦ), у сарадњи са својим колегама из Kолектива “Византроп” и Центра за етномузиколошке делатности (ЦЕД), осмислили су овај интердисциплинарни дигитални курс.

Прва Дигитална школа аутоетнографије са темом „Pan(dem)ic” одржана је у мају и јуну 2020. године. Окупила је седам учесника из Сједињених Америчких Држава, Мексика, Данске, Kостарике, Италије, Грчке и Мађарске. Многе од учесника пандемија затекла је далеко од куће; неке је натерала да се кући врате. Њихови радови биће представљени у оквиру фестивала.

Интердисциплинарни курс ДШАЕ креиран је са претпоставком да су појединачна искуства у оваквој кризи веома слична, без обзира на међусобне културалне разлике. Аутоетнографија нуди могућност артикулације сопствене ситуације поштујући прописане и препоручене дистанце, те на овај начин може помоћи учесницима да превазиђу емотивне и менталне изазове проузроковане до сада непознатом кризном ситуацијом. Материјал нема само терапеутску сврху, иако је она од велике важности, већ представља и важан траг, документ о пандемији, њеним психолошким и друштвеним последицама, за садашње и будуће истраживаче, уметнике и друштвене актере.

Видео предавања стручњака из области антропологије, етномузикологије, сензорне етнографије, филма, фотографије, мултимедије, студија перформанса и психологије омогућавају учесницима различите увиде у теме и изазове аутоетнографије. Уз видео предавања и препоручену литературу учесници развијају сопствене теме, које затим обрађују са менторима. Мале групе омогућавају бољу размену и лакши индивидуални рад, те се поред менторства инсистира и на комуникацији међу самим учесницима кроз фидбек-сесије и упитнике. Ово се показало као веома успешан метод и допринело је заинтересованости и мотивацији учесника, те самим тим и стварању осећаја заједништва у дигиталној сфери – ефекат који није лако постићи.

 

Реља Пекић