Izveštaj Selekcione komisije

Izveštaj selekcione komisije

XXVIII međunarodnog festivala etnološkog filma

 

Ove godine je na XXVIII Međunarodni festival etnološkog filma prijavljeno 138 filmova u međunarodnoj kategoriji, 19 u studentskoj i 22 u domaćoj kategoriji, što ukupno čini 179 prijavljenih filmova. Pored činjenice da je kvantitet prijavljenih filmova bio visok (prošle godine je bilo prijavljeno 120 filmova) i kvalitet je bio na veoma visokom nivou. Ova činjenica govori da je festival postao vidljiviji za autore, ali i producentske kuće koje su sve češće one koje prijavljuju i to po više filmova iz godišnje produkcije.

I dalje je prisutan manji broj prijava iz domaće produkcije, taj broj deluje manje posebno zbog činjenice da i dalje najveću zastupljenost među prijavljenima imaju televizijske emisije i promotivni filmovi. Međutim, sve je više prijavljenih filmova koje podržava Filmski centar Srbije, a koji se bave etnološkim temama sa jakim autorskim izrazom. Takvi filmovi ulivaju nadu u sve bolju domaću produkciju filmova sa etnografskom temom. Možda bi festival mogao da napravi neki vid saradnje sa Filmskim centrom Srbije i da na taj način se godišnje podrži veći broj filmova od etnografskog značaja, a da neki od tih filmova imaju premijerno prikazivanje na festivalu. Zanimljivo je da i pored sve veće dostupnosti tehnike i znanja u oblasti vizuelnih medija i filma, kao i mogućnosti saradnje sa filmskim stvaraocima i dalje nema filmova koji su nastali kao deo istraživanja domaćih etnologa i antropologa, pri akademskim institucijama ili kao nezavisni istraživački projekti.

Ono što se na prvi pogled vidi iz pristiglih filmova je povratak, da uslovno kažemo, starim korenima etnografskog filma, a to je: egzotika, egzotični čovek, egzotični način života i egzotični predeli. Ovaj put, to više nije samo autor koji dolazi iz zemalja na koje smo navikli, poput zemalja “zapadne Evrope”, već su to i autori koji dolaze iz Slovačke i Mađarske i koji donose jedno drugačije viđenje “egzotičnog čoveka”. Susret “evropskog belca” i pripadnika “egzotičnog naroda” je tema većeg broja filmova, ali za razliku od prethodnika koji su u XX veku više bili komentatori “drugačijeg sveta” ovde je “stranac/autor” učesnik koji interaguje sa zajednicom i često pripadnike istih naziva “prijateljem”. U domaćoj kinematografiji egzotičnost se ponovo okreće ka neiscrpnim temama poput običajnoj praksi i verovanjima Vlaha i životu Roma. Međutim, neki od tih filmova na jedan sasvim nov način donose ove teme i daju jedan potpuno novi pogled i prostor za preispitivanje istih.

Još jedna od tema koja je u međunarodnoj kategoriji prisutna je preispitivanje uloge žena u tradicionalnoj kulturi, od toga da žena preuzima ulogu koja je do danas bila namenjena jedino muškarcu do preispitivanja ženstvenosti u savremenom zapadnom društvu. Potreba čoveka da napusti “civilizaciju” i ode u prirodu sa kojom ima bolju interakciju nego sa ljudima spada u još jednu od tema koja se ove godine nametnula. Buntovnik, otpadnik ili jednostavno neko ko pronalazi neočekivano rešenje u savremenom svetu, koje sve više sa svojim zahtevima guši pojedinca, opredeljuje se na samoizolaciju. Dok ovaj pojedinac teži samoizolaciji, u filmovima se javlja sve učestaliji motiv majke koja se oseća napušteno od strane dece koja napuštaju manja mesta. Iako ovo nije dominantni narativ datih filmova ova situacija je u filmovima učestala do mere da ukazuje na nove porodične odnose.

U autorskom pristupu dominira opservacijski pristup temama. Dugotrajno i sveobuhvatno posmatranje i praćenje odnosa između likova koji se prelamaju najčešće kroz porodične odnose i tretiraju teme poput: posmrtnih običaja, šamanskih rituala, vračara, tradicionalnog pevanja i brojnih drugih. Ovakvim pristupom filmski autori sprovode dugotrajna i opsežna istraživanja i daju etnologiji značajan materijal za dalja proučavanja.

I ove godine kretanje kao tema dominira, od potraga za identitetom ili delovima lične istorije, do migracija i izbeglica koje prelaze granice, a neki od njih pokušavaju da započnu novi život. Ratovi, smetlišta, izbeglički kampovi, granice i dalje čine najčešću sliku sveta koju dobijamo iz pristiglih filmova. Ono što je uočljivo je da urbani čovek gotovo i ne postoji, kao ni neke kulturološke teme koje ga prate. Odsustvo toga pokazuje da se autori češće traže u dalekim pejzažima i zajednicama nego u svom okruženju. Poput spomenutog pustinjaka koji odlazi u prirodu kao bolju alternativu postojećem životu, tako i savremeni autor napušta svoj podrazumevajući kontekst i etnologijom uglavnom vidi „onog drugog“ i njegovu zajednicu i kulturu.

Moramo na kraju naglasiti da je prijavljen veliki broj veoma kvalitetnih filmova koji zbog jake konkurencije nisu ušli u program, ali zaslužuju da se na njih obrati pažnja, možda kao deo nekog zasebnog programa u muzeju. Neki od filmova na koje bi trebalo obratiti pažnju su: Atto di Fede, Safe Passage, Rota'n'Roll, Anuktatop: the Metamorphosis, Century of Smoke, Sun Dance, Oedeor Drom We Came from Afar, Dijalog, Hora, In Another Life, Courage, My Homeland Tales, Yukiko, Loving Out Loud, Zaniki, Wedding of Zinat's Son i At Jolie coiffure.

Na osnovu svega gore pomenutog smatramo da je prisustvo domaćih etnologa i antropologa kao koautora i saradnika na filmovima ono na čemu bi festival kroz brojne programe mogao da usmeri pažnju. Na taj način bi inicijalne ideje, šta je ono što bi trebalo da se tretira i na koji način, dolazile preko njih i njihovih aktuelnih istraživanja i projekata čime bi se pokrivale aktuelne etnološko-antropološke teme. Ujedno, teme savremenog čoveka i fenomena savremene kulture je nešto čega gotovo i nema u ovogodišnjoj ponudi izuzev par primera poput filmova: Scars, We Were All to Be Queens i Tooth For Tooth, Word For Word. Kao da čovek/istraživač/autor nikako ne okreće kameru ka sebi i sredini iz koje dolazi.

U selekcionom procesu, produkcije iz Irana i Rusije su se pokazale kao dominantne, ne samo u količini prijavljenih filmova, već i u naćinu na koji tretiraju etnografske teme, ali i u umetničkom pristupu istim. Tu se pre svega izdvajaju filmovi: A Girl from Parsian, Sing, The Molokans, Beloved, The Wind, Terra i Camp on the Wind's Road. Pored pomenutih filmova selekciona komisija bi izdvojila i filmove: Spirit of Jaguar, Red Eartn White Snow, David and the Kingdom i Humans on Display koji se posebno ističu po jakom autorskom izrazu, a opet donose bogatu etnografsku građu.

 

 

 

 

REZULTATI

 

Takmičarski program:

 

− A Girl from Parsian (Iran)

− Spirit of Jaguar (Slovačka)

− Red Eartn White Snow (Austrija)  

− Colonos de la Flor (Argentina)

− The Albanian Code (Izrael)

− And what is the Summer Saying (Indija)

− Sakreštan (Hrvatska)

− Doći će žuti ljudi sa istoka i piće vodu sa Morave (Srbija)  

− Common Ground (Belgija)

− Scars (Francuska)

− David and the Kingdom (SAD)

− Igranka za pokojnog Emilijana (Srbija)

− Simfonija (Srbija)

− We Were All to Be Queens (Nemačka/Španija)

− Papirnati život (Srbija)

− Sing (Rusija/Poljska)

− The Molokans (Azerbejdžan/Rusija)       

− Humans on Display (Kina)

− Tako mi na istoku (Srbija)

 

Informativni program:

 

− Chidra (Izrael)

− Zvuk lampaša (Srbija)

− Beteewen Islam and the Sacred Forest (Nemačka/SAD)

− Gilyaka (Rusija)

− Bagpipers (Slovačka)

− Niški romski Nišvil (Srbija)

− Vladimir Arsenyev's Far Eastern Odyssey (Rusija)

− Story of Vasilka (Kanada)

− The White Reindeer (Mađarska)

− Vasa Vasa (Italija)

− Marrimarrigun (Australija)

− A Ramadan in Lisbon (Portugal)

− Sounds Portraits (Italija)

− Scaramucce (Italija)

− The Traditional Brazilian Family KATU (Brazil)

− Beloved (Iran)       

− Honey Bee (Iran)

− The Wind (Iran)

− Braća iz Banata (Srbija)  

− Spravljanje idrijskih žlikrofa (Slovenija)

− Terra (Rusija)

− Da mi Uskrs dođe (Hrvatska)

− Tooth for tooth, word for word (Turska)

− Maasai Remix (SAD)     

− Camp on the Wind's Road (Rusija)