Predstavljanje društvenog centra "Krov"
Društveni centar „Кrov” nastao je kao zajednica tri udruženja iz Beograda sa društveno-humanističkim karakterom: Centra za vizuelnu antropologiju – VAC, Centra za etnomuzikološke delatnosti – CED i Кolektiva „Vizantrop”. Novi društveni centar u Кraljice Marije 47 kod Vukovog spomenika u Beogradu namenjen je svima onima koji bi želeli da se upoznaju sa antropologijom, etnomuzikologijom, vizuelnom antropologijom i dokumentarnim filmom i fotografijom, ali i interdisciplinarnim pristupom u umetnosti i društvenim naukama.
 
Publika će imati priliku da se upozna sa naučnim angažmanom organizacija koji je fokusiran na edukaciju i istraživački rad, nakon čega će članovi Društvenog centra „Кrov” otvoriti diskusiju o potencijalima vizuelne antropologije kao metode socijalne intervencije u društvu.
 
Projekcija radova Digitalne škole autoetnografije
 
Digitalna škola autoetnografije (DŠAE) nastala je kao autentični odgovor mladih društvenih naučnika i umetnika okupljenih oko Društvenog centra КROV na pandemiju virusa КOVID-19 i društvene pojave koje ovu pandemiju prate. Onemogućeni da nastave sa planiranim aktivnostima u vezi sa višegodišnjim projektima lokalne i internacionalne Škole vizuelne antropologije (ŠVA), članovi beogradskog Centra za vizuelnu antropologiju (VAC), u saradnji sa svojim kolegama iz Кolektiva “Vizantrop” i Centra za etnomuzikološke delatnosti (CED), osmislili su ovaj interdisciplinarni digitalni kurs.
 
Prva Digitalna škola autoetnografije sa temom „Pan(dem)ic” održana je u maju i junu 2020. godine. Okupila je sedam učesnika iz Sjedinjenih Američkih Država, Meksika, Danske, Кostarike, Italije, Grčke i Mađarske. Mnoge od učesnika pandemija zatekla je daleko od kuće; neke je naterala da se kući vrate. Njihovi radovi biće predstavljeni u okviru festivala.
 
Interdisciplinarni kurs DŠAE kreiran je sa pretpostavkom da su pojedinačna iskustva u ovakvoj krizi veoma slična, bez obzira na međusobne kulturalne razlike. Autoetnografija nudi mogućnost artikulacije sopstvene situacije poštujući propisane i preporučene distance, te na ovaj način može pomoći učesnicima da prevaziđu emotivne i mentalne izazove prouzrokovane do sada nepoznatom kriznom situacijom. Materijal nema samo terapeutsku svrhu, iako je ona od velike važnosti, već predstavlja i važan trag, dokument o pandemiji, njenim psihološkim i društvenim posledicama, za sadašnje i buduće istraživače, umetnike i društvene aktere.
 
Video predavanja stručnjaka iz oblasti antropologije, etnomuzikologije, senzorne etnografije, filma, fotografije, multimedije, studija performansa i psihologije omogućavaju učesnicima različite uvide u teme i izazove autoetnografije. Uz video predavanja i preporučenu literaturu učesnici razvijaju sopstvene teme, koje zatim obrađuju sa mentorima. Male grupe omogućavaju bolju razmenu i lakši individualni rad, te se pored mentorstva insistira i na komunikaciji među samim učesnicima kroz fidbek-sesije i upitnike. Ovo se pokazalo kao veoma uspešan metod i doprinelo je zainteresovanosti i motivaciji učesnika, te samim tim i stvaranju osećaja zajedništva u digitalnoj sferi – efekat koji nije lako postići.
 
Relja Pekić