Program

Velika nagrada - Grand Prix „Dragoslav Antonijević“ XXV Međunarodnog festivala etnološkog filmase  dodeljuje filmu:

NULTI OKRUG

Autora: Pablo Iraburu, Horhe Fernandes Major, Pablo Tosko.

 

Nagrada u kategoriji najboljeg domaćeg filma XXV Međunarodnog festivala etnološkog filma se dodeljuje filmu:

SELO U SRCU GRADA

Autor: Radovan Đerić.

 

Nagrada za najbolji inostrani film:

NIJE DODELJENA

 

Nagrada za najbolji amaterski film:

NE NADAJ SE

Autor: Gil Or Urteger.

 

 

Nagrada za doprinos nematerijalnom kulturnom nasleđu XXV Međunarodnog festivala etnološkog filma se dodeljuje filmu:

SVETI GLASOVI

Autor: Renato Moreli

 

Nagrada za najbolju kameru:

REVEKA

Autora: Bendžamin Kolo, Kristofer Jets.

 

Nagrada za najbolju montažu:

NIJE DODELJENA

 

Nagrada za najbolju kontekstualnu primenu zvuka:

SVETI GLASOVI

 

Autor: Renato Moreli.

 

Specijalno priznanje za televizijsko-dokumentarni film:

NAŠI ŠETAČI - PET ANTROPOLOŠKIH PRIČA IZ SRBIJE: RASKOVNIK - SVETI GRAL MEĐU BILJKAMA

Autor: Olivera Pančić.

 

Nagrada za najbolji film na konkursu ID3min:

NIJE DODELJENA

 

Međunarodni festival etnološkog filma ove godine proslavlja svoj 25. rođendan. Festival će trajati od 12. do 16. oktobra i ovom prilikom će biti predstavljena najnovija svetska i domaća produkcija etnološkog i antropolološkog filma. Filmovi će se, prema propozicijama Festivala, takmičiti za sledeće nagrade: Glavna nagrada GRAND PRIX, Nagrada za najbolji domaći film, Nagrada za najbolji inostrani film, Nagrada za najbolji Non professional film, Nagrada za najbolji film na konkursu ID3min, Nagrada za doprinos nematerijalnom kulturnom nasleđu, Nagrada za najbolju kameru, Nagrada za najbolju montažu, Nagrada za najbolju kontekstualnu primenu zvuka. Celokupan filmski program, podeljen u tri kategorije: Takmičarski, Informativni i Non professional (Amaterski), biće prikazan u kino - sali Etnografskog muzeja u Beogradu. 
Ovom prilikom pored već najavljenih Specijalnih programa „Muzealac u svetu etnološkog filma – Vojvodina“ i „Nagrade Radio televizije Srbije“, biće upriličena i retrospektiva dosadašnjih dobitnika GrandPrih nagrade, koja će biti prikazana u Jugoslovenskoj kinoteci. 


Jugoslovenska kinoteka, kao naš dugogodišnji saradnik, ovom prilikom otvorila nam je vrata i omogućila da sva dvadeset i četiri filma budu prikazana u maloj bioskopskoj sali zgrade Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici. Retrospektiva dosadašnjih prvonagrađenih filmova biće prikazivana od 7. Do 10. oktobra i biće podeljena u tri seta, od 17 časova, od 19 časova i od 21 čas.

 

Programska šema: 

Petak 7. oktobar

17 časova

MARGA ZA VOJNIKA (29')

Bogata običajna praksa stanovništva vlaškog govornog područja u istočnoj Srbiji naročito se iskazuje u okviru posmrtnih rituala. Pomane, pomeni mrtvima i danas predstavljaju sveto vreme i prostor u kome se, po verovanju, uspostvlja kontakt, između sveta živih i sveta mrtvih, a prinošenje beskrvnih žrtvi u hrani i piću omogućava pokojnicima da uživaju u svom večnom boravištu.        

POSLEDNjA VALjARICA (26')

Među stare seoske i gradske zanate koji su se održali skoro do kraja dvadesetog veka, ubraja se i terzijski zanat - izrada narodnog odela od sukna. Materijal za narodni kostim nastajao je od čiste ovčje vune, tokom dugog procesa prerade. U okolini Bajine Bašte, na rečici Solotuši, aktivna je još samo jedna valjarica u kojoj na tradicionalan način, valjanjem, konačno nastaje sukno.            

RATARSKE SVEĆE (23')

19 časova

VESELjE U ŽDRELU (44')

Svadbeni običajni korpus spada među one koji su se najbrže prilagođavali promenama u kulturnoj sredini u kojoj postoje. Kulturno okruženje gastarbajtera u istočnoj Srbiji jasno ukazuje na to kako se njihov privremeni boravak i rad u inostranstvu odrazio na promene u običajnoj praksi i iskazivanju statusnih simbola tokom svadbenih rituala.            

ISKUSNI PODRUMAR (29')
BOŽIĆ U POLIMLjU (35')

Božić se u Polimlju proslavlja na tradicionalan način. Unošenje badnjaka oponaša oranje. Na Božić se posećuje groblje i pokojnicima se čestita praznik. Ostali običaji se vezuju za položajnika i lomljenje česnice.        


21 čas 

VISION MAN (51')

Stari lovac, pripadnik naroda Inuit, živi u vremenu promena svoje kulture, stare oko 4000 godina i njenog uključivanja u zapadni način života. On je još uvek deo artičkog sveta, fizički zavistan, a emocionalno vezan za njega.           

ŽIV SAM JOŠ NISAM UMRO (35')

Na jednom salašu u istočnoj Srbiji žive dvoje starih ljudi. Salaš je preurađen u mali etnografski muzej. Njihove priče iz davnine, predanja i verovanja, upečatljiv su primer žive tradicije u kraju oko Kučeva.  

LjUBAV, ZAVET (18')

U Zapadnoj Srbiji postoji stari običaj sahranjivanja na sopstvenom imanju. Gotovo da nema njive ili pašnjaka bez jednog, dva ili nekoliko grobova umrlih rođaka. No, kada je stari seljak Mirko Simić, iz sela Trbosilje u Jadru, ispod Cera, poželeo da svoju umrlu suprugu sahrani, isprečile su se sve prepreke ovog sveta: komšije,opština, država. Drugi su mogli, a Mirko ne može.Uporni seljak se ne predaje.  



Subota 8. oktobar

17 časova

FIRE FROM BEYOUND (11')

U jugozapadnoj Rumuniji i danas postoje tragovi prethrišćanskih  kultova vatre. Noću, na Veliki Četvrtak pred Uskrs, po verovanju duše umrlih izlaze iz grobova, a jedino velike vatre mogu da im pokažu put nazad, u donji svet.        

MAŠKORI ‘Z TURČIŠĆA (47')

Međumursko selo Turščišće (severna Hrvatska) poznato je po laframa, pokladnim maskama, a još polovinom XX veka u selu je izvođen pučki igrokaz na Pokladni utorak.         

DJOLOMARS (16')

Tokom tzv. nekrštenih dana od pravoslavnog Božića do Bogojavljenja, širom Makedonije izvode se mnogobrojni rituali pod maskama.U selu Begnište u Tikvešu, u noći između 13. i 14. januara prikazuje se jedan od tih rituala pod nazivom Džolomari.Seoska zajednica veruje da budi novu energiju izvodeći davno utvrđeni niz  kultnih i magijakih radnji.        


19 časova

DROP FROM THE CUP OF IMMORTALITY (57')

Maha Kumb Mela, ili Veliki Kumb Mela,najveća je religiozna svečanost na svetu, u kojoj učestvuje sto miliona ljudi. Događa se u Indiji,na ušću svetih reka Jamuna i Ganga, jednom u dvanaest godina, ali Velika Kumbh Mela samo jednom u sto četrdeset i četiri godine, kada Jupiter ulazi u Kuću Bika. Veruje se da u tom trenutku kapljice besmrtnosti padaju iz drevnog svetog pehara koji se nalazi u ušću dveju reka. Okupati se u ovoj vodi znači steći priliku za oslobođenje od večnog kruga reinkarnacije. Reditelj ovog filma stekao je poverenje lokalnih joga koji su mu pomogli da snimi na mestima zabranjenim  za strane televizijske ekipe.          

LIFE AND DEATH OF THE RIVER GANGES (50')

Sveobuhvatni dokumentarni film koji istražuje indijsku religiju, filozofiju, duhovnu tradiciju i običajnu praksu, koja postoji celim tokom 2500 km duge reke Gang u Indiji. 


21 čas

OH RAIS LABAR - CAPTAIN OF THE SEAS (45')

Portreti ribara - tunolovaca, daju okvir za priču o tradicionalnom ribolovu u Tunisu. Rais Labar govori o prošlosti i budućnosti ribarenja, u izuzetno teškim uslovima nartu Bon.    

THE CAVIAR CONNECTION (58')

Braća Pacov pokušavaju da prežive baveći se lovom morune na obalama Dunava. Bezuspešno pokušavaju da dosegnu svetle trenutke svoga oca, legendarnog „kralja kavijara“ i sanjaju o velikom ulovu i lakoj zaradi. Kada Evropska unija zabrani lov na morunu u vodama Dunava, život braće Pacov će morati da se promeni.


Nedelja 9. oktobar

17 časova

MIR NA SITE (27')

U pravoslavnom hramu svetog Nikole,  koga još nazivaju Hadir Baba, u Makedosnkom brodu (zapadna Makedonija), molitvi se posvećuju pravoslavni hrišćani i pripadnici različitih konfesija u islamu.

THE SHADOW (69')

Vana šamani sa Sulavezi mora vide „senku“u svakom od nas čak i noću. Za njih je senka bitan deo naše spiritualnosti. Hoće li šaman Indo Pino izlečiti Klaudiju u Francuskoj od raka?

 

19 časova

THE LAST TIGHTROPE DANCER IN ARMENIA (72')

Žora (78) i Knjaz (77) su nekada bili najčuveniji jermenski igrači na žici. Oni su danas jedini živi učitelji koji bi tu prastaru veštinu mogli da održe u životu i očuvaju je, uprkos tendencijama savremenog društva. Mada su čitavog života bili rivali, trenutno dele iste snove da će Hovsep, njihov jedini učenik, nastaviti njihovo životno delo. Sada nakon smrti učitelja Žore, Hovsepov izbor je postao još teži.       

 

21 čas

ITELMEN STORIES (68')

Na dalekom istoku Rusije, u ruralnim oblastima Kamčatke, odumiru drevni jezik Itelmena i stari način lova samura mrežom. Priče Itelmena nastoje da zabeleže jezik i tehniku lova koje Itelmeni više ne koriste, ali ih još uvek pamte. Film beleži susret dva lovca sa neobuzdanom prirodom i selima Kamčatke ispunjenim istorijskim bremenom sećanja, nostalgije, rezignacije ali i nade.    

 

Ponedeljak 10. oktobar

17 časova

I SHOT MY LOVE (50')

Sedamdeset godina nakon što je njegov deda pobegao iz nacističke Nemačke u Palestinu, Tomer Hejman se vraća u zemlju svojih predaka gde upoznaje čoveka koji će mu promeniti život. Četrdesetosmočasovna ljubavna avantura između Tomera i nemačkog plesača Andreasa Merka prerasta u ozbiljnu vezu,i Andreas odlučuje da se preseli u Tel Aviv. Andreas tamo mora da se nosi ne samo s novim partnerom već i sa složenom realnošću života državljanina Nemačke u Izraelu. Priča prati trougao koji čine Tomer, njegov dečko Nemac i Tomerova majka, tvrdokorna Izraelka.         

DO YOU BELIVE IN LOVE (57')

Paralizovana Izraelka Tova, koja je obolela od mišićne distorfije, nadaleko je čuvena i uspešna provodadžika. Iako lično ne veruje u ljubav, svojim jedinstvenim pristupom uspešno spaja parove - pre svega osobe sa invaliditetom. U godišnjem ciklusu ove žene  i njene porodice spoznajemo njenu patnju, humor, ljubav, i ogromnu želju za životom.


19 časova

AMSTERDAM STORY USA (95')

Priče o Amsterdamu, SAD je roud-muvi čija je tema obilazak 15 gradića SAD-a koje povezuje zajednički naziv Amsterdam. Dva reditelja holandskog porekla Rodžer van Ajk i Rob Robout, krstare zemljom od istočne do zapadne obale, na svom putu od Njujorka, (koji se i sam nekada zvan Novi Amsterdam) do Kalifornije. Iz susreta i priča o Amsterdamima i putevima koji ih spajaju, ova duga i nasumična avantura progresivno tka jedinstvenu sliku provincije i nepoznatih malih američkih gradova. Priča izrasta u intimni portret i rendgenski snimak zemlje stalnih promena.


21 čas

SHUNU WILL COME (42')

Filmski dokumentovano istraživanje o kulturnom diverzitetu turske nacionalne manjine u Rusiji. Izvođači epske narodne poezije o junacima, konjima, borbi svetlosti sa mračnim silama, rečito govore o bogatoj tradiciji stanovnika altajskih oblasti. Svakodnevni život, radno okruženje, umetnost, istorija i, sveukupno bogata kultura, čvrsto su povezani sa prirodom Altaja.

 

 

U okviru 25. Međunarodnog festivala etnološkog filma, koji će biti održan od 12. do 16. oktobra u Etnografskom muzeju u Beogradu, biće upriličen i dvodelni Specijalni program. U okviru oba dela biće prikazana po tri filma. 

„Muzealac u svetu etnološkog filma – Vojvodina“

Zemlja Vajaje (15', 2004) – reditelja Petra Jovanovića.

Na salašima oko Kanjiže (Severna Srbija), na tradicionalan način priprema se jelo vajaja (dno od putera) od ovčijeg mleka.

Sveta Petka (20' 14'', 1998) – reditelja Tatjane Babović. 

Od srednjeg veka do današnjih dana Srbi poštuju Svetu Petku kao zaštitnicu žena i plodnosti. Posvećeni su joj mnogi čudotvorni izvori, vodice, kapele i hramovi. Prilikom proslave svetice, 8. avgusta i 27. oktobra, u manastiru Fenek, mestima Voganj i Beška i na izvoru na Kalemegdanu u Beogradu, snimljene su priče ljudi koji se smatraju izlečeni na tim izvorima. Ispod ovog sloja nazire se kult stare slovenske boginje Mohoš, čije je funkcije preuzela hrišćanska velikomučenica srpskog porekla.


Ništa slađe od meda – reditelja Mirka Pota

Rekonstrukcija starog načina pripreme i pečenja medenjaka u Vojvodini.

„Nagrade Radio – televizije Srbije“

Krsna slava u Šumadiji (30' 6'', 1996) – reditelja Nikole Stankovića

Film prikazuje autentične običajne radnje pri proslavi krsnog imena – slave u selu Bela Voda između manastira Ljubostinje i Kruševca. Nazdravice, molitve, pesme uobičajene su u proslavi ovog najvećeg praznika svake srpske kuće.

Božić u Polimju (35', 1997) – reditelja Milana Kneževića

Božić se u Polimlju proslavlja na veoma tradicionalan način. Unošenje badnjaka oponaša oranje. Na Božić se posećuje groblje i pokojnicima se čestita praznik. Ostali običaji vezani su za položajnika i lomljenje obrednog božićnog hleba, česnice.

Živ sam, još nisam umro (38', 2000) – reditelja Kamenka Katića

Na jednom salašu u istočnoj Srbiji živi dvoje starih ljudi. Salaš je preuređen u mali etnografski muzej. Njihove priče iz davnine, predanja i verovanja, upečatljiv su primer žive tradicije u kraju oko Kučeva.

Detaljan program festivala i tačna satnica uskoro će biti dosupni na našem sajtu http://www.etnofilm.org/index.php/sr/ i Fesjbuk stranici https://www.facebook.com/EtnografskiMuzejBeograd.EthnographicMuseumBelgrade/

 

25. Međunarodni festival etnološkog filma, koji će biti održan od 12. do 16. oktobra u Etnografskom muzeju u Beogradu, se polako bliži. Nama je zadovoljstvo da vas obavestimo o ovogodišnjim članovima Žirija festivala. U pitanju su:

Vladimir Anđelković – rođen u Beogradu, diplomirani producent Fakulteta dramskih umetnosti. Od 1972. godine bavi se amaterskim (neprofesionalnim) filmom. Organizovao je oko pedeset festivala amaterskog filma (trideset kao deo tima, a dvadeset kao direktor ili glavni organizator). Dugogodišnji je selektor filmskog programa Festivala kulture mladih Srbije u Knjaževcu. Godine 1998. objavio je Reviju filmskog stvaralaštva dece i omladine Jugoslavije (odnosno Srbije) i od tada je bio glavni organizator trinaest revija održanih u Beogradu. Predsednik je Upravnog odbora i predsednik Centra amaterskog filma Srbije (prethodno Centra organizacija amaterskog filma Jugoslavije) od 2002. godine.
Stole Popov – rođen 1950. godine u Skoplju, Republika Makedonija. Diplomirao filmsku režiju na Akademiji pozorišta, filma i televizije u Beogradu. Trenutno radi kao profesor filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju i šef je Studija filmske režije. Jedan je od osnivača prve privatne produkcijske kompanije „Trougao“ 1988. godine. Član je Evropske filmske akademije od 1997. godine. Stole Popov osvojio je preko 50 visoko priznatih evropskih i svetskih nagrada i značajnih priznanja, posebno se ističu 8 Grand Prijeva na različitim međunarodnim festivalima i dve nominacije za „Oskara“ (Američka filmska Akademija) i „Feliks“ (Evropska filmska Akademija).

Naško Križnar – rođen 1943. godine u Ljubljani. Etnologiju i arheologiju završio je na Filozofskom fakultetu 1970. godine. Od 1972. do 1983. godine radio je kao kustor etnolog u muzeju u Novoj Gorici. Od 1983. godine je radio u Centru za naučna istraživanja SAZU kao šef Audiovizuelne laboratorije, od 1999. godine učestvuje kao saradnik programa za etnološka istraživanja kulture u Sloveniji i susednim zemljama. Predaje Vizuelne studije na Fakultetu humanističkih nauka u Kopru i Vizuelnu antropologiju u okviru postdiplomskih magistarskih studija na Fakultetu društvenih nauka. Svako leto vodi letnju školu vizuelne antropologije u Novoj Gorici. Član je međunarodne Komisije za vizuelnu antropologiju IUAES (Međunarodna unija antropoloških i etnoloških nauka)


Podsećamo da će ovom prilikom biti predstavljena najnovija svetska i domaća produkcija etnološkog i antropolološkog filma. Filmovi će se, prema propozicijama Festivala, takmičiti za sledeće nagrade: Glavna nagrada GRAND PRIX, Nagrada za najbolji domaći film, Nagrada za najbolji inostrani film, Nagrada za najbolji Non professional film, Nagrada za najbolji film na konkursu ID3min, Nagrada za doprinos nematerijalnom kulturnom nasleđu, Nagrada za najbolju kameru, Nagrada za najbolju montažu, Nagrada za najbolju kontekstualnu primenu zvuka.