Etnoforenzičari: dozvola za pušenje

Etnoforenzičari: dozvola za pušenje
igrano-dokumentarna serija, 5 epizoda po 30 minuta
Proizvodnja: Hrvatska radiotelevizija (HRT), Programski odsek „Kultura“, redakcija emisija posvećenih narodnoj i tradicionalnoj kulturi, 2016.

Serija Etnoforenzičari predstavlja parodiju na kriminalističke serije, ali tematski obrađuje oblast popularne i tradicionalne kulture Hrvatske. Radi se, dakle, o temama kojima se zapravo bave etnologija i kulturna, odnosno socijalna antropologija. Glavni junaci, tj. stalni likovi, jesu dvojica „agenata“, Bedi (Aleksej Pavlovski) i Lošo (Ivo Kuzmanić), koji uvek rade u paru.
Oni su antijunaci. Kod njih se sve odvija stihijski, a da sami toga nisu svesni. Čak i kada jesu, trude se da sve prikažu kao sopstvenu sposobnost i profesionalno umeće, tako da su uvek zadovoljni rešenjem istrage, čak i kad rešenja nema.
Za razliku od „agenata“, kazivači i stručnjaci koji se pojavljuju u pojedinim epizodama stvarne su osobe koje imaju stvarnu funkciju, tj. posao, u stvarnom kontekstu onoga što se prikazuje, kao što je i svaka tema obrađena u kontekstu svoje stvarnosti, tj. stvarnih činjenica. 

O seriji Etnoforenzičari: dozvola za pušenje 
5 epizoda po 30 minuta


Ekipa 
REDITELj
Ivo Kuzmanić 
SCENARISTI
Ivo Kuzmanić, AleksejPavlovski 
Direktor fotografije
Dušan Vugrinec
Snimatelji
Zlatko Sokolović, Ivo Kuzmanić 
MONTAŽA
Davorka Feler
Istraživač 
Goran Bukovčan 
PRODUCENT 
Sanja Ivančin
Urednik 
Aleksej Pavlovski

SADRŽAJ 

I epizoda 


Prema službenim je podacima iz 2014. godine, najveći procenat pušača među zemljama Evropske unije imala Grčka, dok je Hrvatska bila odmah iza nje! Vođeni tom idejom, agenti Lošo i Bedi kreću u istragu o razlozima i motivima uživanja duvana kod Hrvata, nekad i sad.
Već u prvoj epizodi, oni će otkriti kako globalni trend neošamanističkih rituala, u kojima se duvan koristi zbog duhovnosti i zdravlja, postoji i u Hrvatskoj! Saznaće i da rigorozne kazne zbog pušenja u Evropi postoje još od XVII veka, ali da je uprkos tome pušenje postalo i ostalo tradicija. Na primer, dan uoči Gospe od Loreta, u Primoštenu puše svi – pa čak i deca! Doduše, kadulju.

II epizoda 

Duvan je herba fiscalis, tj. oporezovana biljka. Evropski vlastodršci su još pre nekoliko vekova shvatili da je duvan pametnije oporezovati nego zabraniti, ali sve što se oporezuje odmah postaje i predmet utaje ili šverca, pa se to dogodilo i s duvanom. To je tema kojom će se u ovoj epizodi baviti etnoforenzičari, agenti Lošo i Bedi. Na putu istrage, oni će se sresti s legalnim proizvođačima duvana i njihovim problemima, s policijom, koja nastoji da suzbije crno tržište duvana u Hrvatskoj, ali i s pravim, originalnim hercegovačkim švercerima!


III epizoda 

Ponukan svime što je naučio u drugoj epizodi, agent Lošo se na početku treće upušta u tehničko-poslovni eksperiment, koji se, nažalost, neće završiti onako uspešno kako je planiran. Lošo stoga dospeva u ustanovu za čuvanje onih koji krše zakon, gde nastavlja s istragom. Za to vreme, agent Bedi svoj interes usmerava prema tradiciji pušenja lula. Po izlasku iz ustanove, a shvatajući da je pušenje opasno, Lošo će pustiti Bedija da ga ubedi da pokuša da pređe na lulu, kao, navodno, manje štetan način pušenja…


IV epizoda

Pušenje nije uvek bilo svima dozvoljeno, ali i to se vremenom menjalo. U svakom slučaju, kako je puštalo korene u sociokulturnu sliku sveta, tako je i poprimalo različita društvena značenja. U zavisnosti od toga da li pušite lulu, cigare, motani duvan ili određenu marku cigareta, neko će vam uvek pripisivati određene karakteristike, odnosno društveni status. Upravo zato, u nadi da će se infiltrirati u high society, oduševljeni idejom o postizanju moćnog i povlašćenog društvenog položaja, agenti Lošo i Bedi odlaze među „krem“, na svetsko prvenstvo u pušenju cigara! Međutim…


V epizoda

Istražujući upotrebu nargila kod mlade populacije, kao i svega što vole mladi, agent Lošo se toliko unosi u zadatak da završava u psihijatrijskoj ustanovi, na odvikavanju od pušenja. To, međutim, ne ide tako lako, jer pušenje je teška navika.
Ipak, nezavisno od toga, istraga je pri kraju i treba sastaviti izveštaj. Rezimirajući rezultate, agenti Lošo i Bedi uviđaju da još uvek nisu postigli konačni cilj – prestići Grke i postati najveći pušači Evropske unije! Zato, kao krajnjoj meri, pribegavaju rešenju koje se u istoriji čovečanstva uvek pokazivalo kao najefikasnije – političkom delovanju; osnivaju pušačku stranku! Nažalost, njihovoj se šefici ta ideja nimalo ne sviđa, pa povlači potez kojim okončava istragu i skida ih sa slučaja. Do neke nove serije…


Pedeset dve godine emisija o narodnoj i tradicionalnoj kulturi

Uredništvo emisija narodne i tradicionalne kulture, smešteno je unutar televizijskog Programskog odseka „Kultura“ Hrvatske radiotelevizije. Godišnje proizvodi šesnaest dokumentarnih polučasovnih emisija različitih podžanrova – dokumentarnog i igrano-dokumentarnog filma, dokumentarne reportaže, odnosno naučno-popularnog žanra – koje predstavljaju i vrednuju oblike popularne i tradicionalne kulture na tlu Hrvatske (uključujući i nacionalne manjine), kao i Hrvata u svetu. Godišnje proizvodi i nekoliko televizijskih prenosa folklornih smotri i koncerata autorski obrađene folklorne muzike.
Emisije se bave prošlošću i sadašnjošću tradicionalne, odnosno narodne kulture i umetnosti – ne samo u ruralnim, već i u urbanim sredinama.
Kvalitetnim odabirom reditelja, stručnih saradnika i scenarista (etnologa, etnomuzikologa, etnokoreologa) kao i saradnika na terenu (lokalnih folklorista i etnografa, direktora folklornih društava) urednici emisija narodne i tradicionalne kulture godinama, pa čak i decenijama, uspevaju da održe visok kvalitet programa, tj. način predstavljanja folklornih sadržaja koji odgovara njihovoj vrednosti, lišen patetike, stereotipne paušalnosti i težnje da emisije po svaku cenu imaju prigodan karakter.
Osim televizijske gledanosti, o tome u kojoj meri uredništvo emisija popularne ii tradicionalne kulture uspeva u svojim namerama svedoči i (od 1968. godine, do danas) četrdesetak priznanja i nagrada s uglavnom međunarodnih filmskih festivala (npr. film Leteći fratar uvršten je u službeni progam filmskog festivala posvećenog Margaret Mid (Margaret Mead Film Festival), 2018), na kojima kontinuirano učestvuje već godinama, kao i činjenica da snimke mnogih njegovih filmova i emisija čuvaju i koriste u radu dve hrvatske naučne institucije – Odeljenje za etnologiju i kulturnu antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu i Institut za etnologiju i folkloristiku iz Zagreba.

Dosadašnji urednici:

1966–1992. Božo Potočnik
1992–1997. Igor Mikjeli
Sadašnji urednici: Ljiljana Šišmanović, Aleksej Pavlovski