Извештај Селекционе комсије

Извештај Селекционе комисије

XXVIII међународног фестивала етнолошког филма

 

Ове године је на XXVIII Међународни фестивал етнолошког филма пријављено 138 филмова у међународној категорији, 19 у студентској и 22 у домаћој категорији, што укупно чини 179 пријављених филмова. Поред чињенице да је квантитет пријављених филмова био висок (прошле године је било пријављено 120 филмова) и квалитет је био на веома високом нивоу. Ова чињеница говори да је фестивал постао видљивији за ауторе, али и продуцентске куће које су све чешће оне које пријављују и то по више филмова из годишње продукције.

И даље је присутан мањи број пријава из домаће продукције, тај број делује мање посебно због чињенице да и даље највећу заступљеност међу пријављенима имају телевизијске емисије и промотивни филмови. Међутим, све је више пријављених филмова које подржава Филмски центар Србије, а који се баве етнолошким темама са јаким ауторским изразом. Такви филмови уливају наду у све бољу домаћу продукцију филмова са етнографском темом. Можда би фестивал могао да направи неки вид сарадње са Филмским центром Србије и да на тај начин се годишње подржи већи број филмова од етнографског значаја, а да неки од тих филмова имају премијерно приказивање на фестивалу. Занимљиво је да и поред све веће доступности технике и знања у области визуелних медија и филма, као и могућности сарадње са филмским ствараоцима и даље нема филмова који су настали као део истраживања домаћих етнолога и антрополога, при академским институцијама или као независни истраживачки пројекти.

Оно што се на први поглед види из пристиглих филмова је повратак, да условно кажемо, старим коренима етнографског филма, а то је: егзотика, егзотични човек, егзотични начин живота и егзотични предели. Овај пут, то више није само аутор који долази из земаља на које смо навикли, попут земаља “западне Европе”, већ су то и аутори који долазе из Словачке и Мађарске и који доносе једно другачије виђење “егзотичног човека”. Сусрет “европског белца” и припадника “егзотичног народа” је тема већег броја филмова, али за разлику од претходника који су у XX веку више били коментатори “другачијег света” овде је “странац/аутор” учесник који интерагује са заједницом и често припаднике истих назива “пријатељем”. У домаћој кинематографији егзотичност се поново окреће ка неисцрпним темама попут обичајној пракси и веровањима Влаха и животу Рома. Међутим, неки од тих филмова на један сасвим нов начин доносе ове теме и дају један потпуно нови поглед и простор за преиспитивање истих.

Још једна од тема која је у међународној категорији присутна је преиспитивање улоге жена у традиционалној култури, од тога да жена преузима улогу која је до данас била намењена једино мушкарцу до преиспитивања женствености у савременом западном друштву. Потреба човека да напусти “цивилизацију” и оде у природу са којом има бољу интеракцију него са људима спада у још једну од тема која се ове године наметнула. Бунтовник, отпадник или једноставно неко ко проналази неочекивано решење у савременом свету, које све више са својим захтевима гуши појединца, опредељује се на самоизолацију. Док овај појединац тежи самоизолацији, у филмовима се јавља све учесталији мотив мајке која се осећа напуштено од стране деце која напуштају мања места. Иако ово није доминантни наратив датих филмова ова ситуација је у филмовима учестала до мере да указује на нове породичне односе.

У ауторском приступу доминира опсервацијски приступ темама. Дуготрајно и свеобухватно посматрање и праћење односа између ликова који се преламају најчешће кроз породичне односе и третирају теме попут: посмртних обичаја, шаманских ритуала, врачара, традиционалног певања и бројних других. Оваквим приступом филмски аутори спроводе дуготрајна и опсежна истраживања и дају етнологији значајан материјал за даља проучавања.

И ове године кретање као тема доминира, од потрага за идентитетом или деловима личне историје, до миграција и избеглица које прелазе границе, а неки од њих покушавају да започну нови живот. Ратови, сметлишта, избеглички кампови, границе и даље чине најчешћу слику света коју добијамо из пристиглих филмова. Оно што је уочљиво је да урбани човек готово и не постоји, као ни неке културолошке теме које га прате. Одсуство тога показује да се аутори чешће траже у далеким пејзажима и заједницама него у свом окружењу. Попут споменутог пустињака који одлази у природу као бољу алтернативу постојећем животу, тако и савремени аутор напушта свој подразумевајући контекст и етнологијом углавном види „оног другог“ и његову заједницу и културу.

Морамо на крају нагласити да је пријављен велики број веома квалитетних филмова који због јаке конкуренције нису ушли у програм, али заслужују да се на њих обрати пажња, можда као део неког засебног програма у музеју. Неки од филмова на које би требало обратити пажњу су: Atto di Fede, Safe Passage, Rota'n'Roll, Anuktatop: the Metamorphosis, Century of Smoke, Sun Dance, Oedeor Drom We Came from Afar, Dijalog, Hora, In Another Life, Courage, My Homeland Tales, Yukiko, Loving Out Loud, Zaniki, Wedding of Zinat's Son i At Jolie coiffure.

На основу свега горе поменутог сматрамо да је присуство домаћих етнолога и антрополога као коаутора и сарадника на филмовима оно на чему би фестивал кроз бројне програме могао да усмери пажњу. На тај начин би иницијалне идеје, шта је оно што би требало да се третира и на који начин, долазиле преко њих и њихових актуелних истраживања и пројеката чиме би се покривале актуелне етнолошко-антрополошке теме. Уједно, теме савременог човека и феномена савремене културе је нешто чега готово и нема у овогодишњој понуди изузев пар примера попут филмова: Scars, We Were All to Be Queens i Tooth For Tooth, Word For Word. Kао да човек/истраживач/аутор никако не окреће камеру ка себи и средини из које долази.

У селекционом процесу, продукције из Ирана и Русије су се показале као доминантне, не само у количини пријављених филмова, већ и у наћину на који третирају етнографске теме, али и у уметничком приступу истим. Ту се пре свега издвајају филмови: A Girl from Parsian, Sing, The Molokans, Beloved, The Wind, Terra i Camp on the Wind's Road. Поред поменутих филмова селекциона комисија би издвојила и филмове: Spirit of Jaguar, Red Eartn White Snow, David and the Kingdom i Humans on Display који се посебно истичу по јаком ауторском изразу, а опет доносе богату етнографску грађу.

 

 

 

РЕЗУЛТАТИ

 

Такмичарски програм:

 

− A Girl from Parsian (Иран)

− Spirit of Jaguar (Словачка)

− Red Eartn White Snow (Аустрија)  

− Colonos de la Flor (Аргентина)

− The Albanian Code (Израел)

− And what is the Summer Saying(Индија)

− Sakreštan (Хравтска)

− Доћи ће жути људи са истока и пиће воду са Мораве (Србија)

− Common Ground (Белгија)

− Scars (Француска)

− David and the Kingdom (САД)

− Игранка за покојног Емилијана (Србија)

− Симфонија (Србија)

− We Were All to Be Queens (Немачка/Шпанија)

− Папирнати живот (Србија)

− Sing (Русија/Пољска)

− The Molokans (Азербејџан/Русија)       

− Humans on Display (Кина)

− Тако ми на истоку (Србија)

 

Информативни програм:

 

− Chidra (Израел)

− Звук лампаша (Србија)

− Beteewen Islam and the Sacred Forest (Немачка/САД)

− Gilyaka (Русија)

− Bagpipers (Словачка)

− Нишки ромски Нишвил (Србија)

− Vladimir Arsenyev's Far Eastern Odyssey (Русија)

− Story of Vasilka (Канада)

− The White Reindeer (Мађарска)

− Vasa Vasa (Италија)

− Marrimarrigun (Аустралија)

− A Ramadan in Lisbon (Португал)

− Sounds Portraits (Италија)

− Scaramucce (Италија)

− The Traditional Brazilian Family KATU (Бразил)

− Beloved (Иран)       

− Honey Bee (Иран)

− The Wind (Иран)

− Браћа из Баната (Србија)  

− Spravljanje idrijskih žlikrofa (Словенија)

− Terra (Русија)

− Da mi Uskrs dođe (Хрватска)

− Tooth for tooth, word for word (Турска)

− Maasai Remix (САД)     

− Camp on the Wind's Road (Русија)