Село

„Село” је интимна студија спорог темпа дневних активности у Данквину, у округу Кери у Ирској. У време снимања филма, 1967. године, у селу је живело свега 180 људи, већином старијих и сиромашних. Овај портрет је снимљен у време када је акултурација урбаних туриста тек почела. Језик, обичаји и технике издржавања становника Данквина представљени су без коментара или нарације. Ово истраживање реалистично приказује свакодневницу, појављују се кључни сеоски ликови: поштарка, која дели слаткише, трачеве и пензије, и власник паба, који је уједно и станодавац, бакалин и традиционални прелац. Упркос томе што су изоловани од остатка земље и исцрпљен емиграцијом, друштво, традиција и животи Данкина иду даље.

Марк Макарти био је професор филма на Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу, где је био укључен у Универзитетски етнографски филмски програм који је започео Колин Јанг. Првобитно је студирао класичне науке на Берклију, али се јако заинтересовао за филм током служења у америчкој војсци.

Пол Хокингс (1935) студирао је на Универзитету у Сиднеју, након чега је радио као асистент у настави на Берклију и истовремено припремао докторат о народу Бадага у Нилгирију. С временом се све више интересовао за филм и завршио је као предавач на Етнографском филмском програму Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу заједно са Колином Јангом. Недавно је постао професор емеритус на Универзитету у Илиноису, где је предавао од раних седамдесетих година прошлог века. Ни он ни Марк Макарти нису познавали галски језик у време када су снимали „Село”, јер им је намера била да направе чисто посматрачки филм без дијалога.

Борба секирама

Током 1971. године, два дана по доласку антрополога Наполеона Шенона и Тимотија Еша стигли у село Мишимишимабовеи-тери, избила је туча између његових становника и посетилаца из другог села. Посетиоци су раније живели у Мишимишимабовеи-тери, а многи су још имали везе с члановима тог села. Њихови пријатељи у Мишимишимабовеи-терију позвали су их да се врате, али друге фракције нису биле задовољне овим, јер је у овом великом селу, од преко 250 људи, стално владала напетост. Догађај је трајао око пола сата, од чега је десет минута снимљено. Борба секирама делује на неколико нивоа. Она урања гледаоца у антропологију сродства, савеза и села, насиља и решавања сукоба у народу Јаномамо. Истовремено поставља питања о томе како антрополози и филмски ствараоци дају смисао и преводе своје искуство у смислене речи и кохерентне, покретне слике.

Конзервација филмске траке је завршена 2011. уз помоћ донације Националне фондације за конзервацију филма. Филм је дигитално ремастерован 2022. године уз делимичну подршку Универзитета Мисурија.

Тимоти Еш (1968-1994) првобитно jе студирао фотографију у Калифорнијској школи лепих уметности. Године 1959. завршио је основне студије антропологије док је радио као асистент Маргарет Мид. Управо је веза са Мид утицала на Тима Еша да се бави филмом у служби антропологије. Продуцирао је више од педесет етнографских филмова о Јаномамима у Венецуели, номадским сточарима у Авганистану, као и Балинежанима, Ротињанима и говорницима дијалекта Ата Тана 'Аи из источне Индонезије. Упркос томе што је филм био његов примарни начин изражавања, наставио је да ради и као фотограф и излагао је своје радове током осамдесетих година двадесетог века.

Наполеон Шенон (1938-2019) у Њујорк Тајмсу је, приликом најаве његове књиге, научног мемоара „Племенити дивљаци: Мој живот међу два опасна племена – Јаномамија и антрополога”, назван „најконтроверзнијим антропологом” у Сједињеним Државама. Најпознатији је по свом дуготрајном етнографском раду на терену међу Јаномамо Индијанцима, оригиналној култури Амазонаца који живе у пограничном подручју између Венецуеле и Бразила, проучавању ратовања и доприносу еволуционој теорији у културној антропологији. Заједно с Тимотијем Ешом продуцирао је 21 филм о Јаномамима.

ПРОЈЕKЦИЈА:

Среда  5.10.2022.

Етнографски музеј у Београду

Узун Миркова 2

14h

Село

Марк Макарти, Пол Хокингс

1968.

70′

Борба секирама

Тимоти Еш, Наполеон Шенон

1975.

30′