Селекциона комисија

Арсеније Арса Јовановић, позоришни, телевизијски и филмски редитељ, писац, композитор, есејиста, фотограф, професор Факултета драмских уметности у пензији. Режирао је представе у Народном позоришту, Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212 и Позоришту „Бошко Буха“ у Београду, као и у позориштима у Дубровнику, Задру, Шибенику, Шефилду (Велика Британија), те у Народном позоришту „Иван Вазов“ у Софији и позоришту Државног универзитета у Њујорку. На Телевизији Београд режирао је десетине драмских и других пројеката; аутор је серије Време фресака и већег броја филмова експерименталног жанра. Објављивао је текстове у часопису Теорија и пракса; објавио је књиге Косанчићев венац 19 и Приче са Галиоле, а припрема књигу Рађање позоришта. Аутор је радиофонских дела награђиваних на фестивалима: Prix Italia, Premio Ondas, Radio Educacion (Мексико), као и на Међународном радијском фестивалу у Ирану, фестивалу Ars Acoustica International и фестивалу Француског међународног радија (Radio France International); двоструки је добитник бронзаног трофеја на Њујоршким фестивалима (New York Festivals), Октобарске награде и Награде града Београда, као и бројних других националних награда. Као композитор филмске музике, у више филмова је сарађивао са америчким филмским редитељем Теренсом Маликом (Terrence Malick). Суоснивач је прослављеног експерименталног радијског програма на Аустријском националном радију. Аутор је неколико амбијенталних и аудио инсталација: Дух воде у Римском бунару на Калемегдану и у лагумима испод старе цркве у Ерлангену; амбијенталне инсталације на градском тргу у Хвару; аудио-инсталација у холу Радија „Слободни Берлин“ (Sender Freies Berlin) и др. Оснивач је и водитељ звучних радионица на ОРФ-у, на Фарским острвима, у Пољској, Финској и Данској. Објавио бројне фотографије у земљи и у иностранству.

 

Владимир Анђелковић, рођен у Београду, дипломирани продуцент Факултета драмских уметности. Од 1972. године бави се аматерским (непрофесионалним) филмом. Ораганизовао је око педесет фестивала аматерског филма (тридесет као део тима, а двадесет као директор или главни организатор) у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији, Србији и Црној Гори и, сада, у Србији. Био је члан жирија на фестивалима у Пули, Осијеку, Сомбору, Бачкој Тополи, Београду, Зајечару, Нишу, Врању, Косовској Митровици, Скопљу, Битољу. Дугогодишњи је селектор филмског програма Фестивала културе младих Србије у Књажевцу. Од 1979. до 1987. године, радио је као део тима на организацији ФЕСТ-а и Југословенског фестивала документарног и краткометражног филма у Београду, а 2003. године био је организатор јубиларног 50. фестивала документарног и краткометражног филма. На истом фестивалу био је члан жирија ФИПРЕСЦИ 2007. и 2009. године. Године 1998. обновио је Ревију филмског стваралаштва деце и омладине Југославије (односно Србије) и од тада је био главни организатор тринаест ревија одржаних у Београду. Председник је Управног одбора и председник Центра аматерског филма Србије (претходно Центра организација аматерског филма Југославије) од 2002. године.

 

Далибор Пешић, дипломирани етнолог и антрополог, уредник културне делатности Центра за културу „Сопот“, аутор и коаутор 27 пројеката који се баве културом, а посебно презентацијом културног наслеђа: Културни и етнички мозаик општине Медвеђа – фотографија као извор проучавања и представљања културног наслеђа, Жива воденица, Вађење живе ватре, Магија разбоја,Ђурђевдански пролаз итд. Идејни је творац, (ко)аутор и сценариста бројних филмова који се баве нематеријалним културним наслеђем: Празник Бибијака као чувар идентитета Рома, Ватра Витомира ковача, Жртвеник на Петровој Гори, Атлас културног наслеђа општине Лебане, Наталинци: о занатима и подухватима, У тишину и назад – изгон демона падавице. Као стручни сарадник тренутно учествује на више пројеката истраживања, документовања и дигитилизовања културног наслеђа.