Етнофорензичари: дозвола за пушење

Етнофорензичари: дозвола за пушење

играно-документарна серија, 5 епизода по 30 минута

Производња: Хрватска радиотелевизија (ХРТ), Програмски одсек „Култура“, редакција емисија посвећених народној и традиционалној култури, 2016.

 

Серија Етнофорензичари представља пародију на криминалистичке серије, али тематски обрађује област популарне и традиционалне културе Хрватске. Ради се, дакле, о темама којима се заправо баве етнологија и културна, односно социјална антропологија. Главни јунаци, тј. стални ликови, јесу двојица „агената“, Беди (Алексеј Павловски) и Лошо (Иво Кузманић), који увек раде у пару.

Они су антијунаци. Код њих се све одвија стихијски, а да сами тога нису свесни. Чак и када јесу, труде се да све прикажу као сопствену способност и професионално умеће, тако да су увек задовољни решењем истраге, чак и кад решења нема.

За разлику од „агената“, казивачи и стручњаци који се појављују у појединим епизодама стварне су особе које имају стварну функцију, тј. посао, у стварном контексту онога што се приказује, као што је и свака тема обрађена у контексту своје стварности, тј. стварних чињеница. 

 

О серији Етнофорензичари: дозвола за пушење 

5 епизода по 30 минута

 

Екипа 

РЕДИТЕЉ

Иво Кузманић 

СЦЕНАРИСТИ

Иво Кузманић, АлексејПавловски 

Директор фотографије

Душан Вугринец

Сниматељи

Златко Соколовић, Иво Кузманић 

МОНТАЖА

Даворка Фелер

Истраживач 

Горан Буковчан 

ПРОДУЦЕНТ 

Сања Иванчин

Уредник 

Алексеј Павловски

 

САДРЖАЈ 

 

I епизода 

 

Према службеним је подацима из 2014. године, највећи проценат пушача међу земљама Европске уније имала Грчка, док је Хрватска била одмах иза ње! Вођени том идејом, агенти Лошо и Беди крећу у истрагу о разлозима и мотивима уживања дувана код Хрвата, некад и сад.

Већ у првој епизоди, они ће открити како глобални тренд неошаманистичких ритуала, у којима се дуван користи због духовности и здравља, постоји и у Хрватској! Сазнаће и да ригорозне казне због пушења у Европи постоје још од XVII века, али да је упркос томе пушење постало и остало традиција. На пример, дан уочи Госпе од Лорета, у Примоштену пуше сви – па чак и деца! Додуше, кадуљу.

 

II епизода 

 

Дуван је herba fiscalis, тј. опорезована биљка. Европски властодршци су још пре неколико векова схватили да је дуван паметније опорезовати него забранити, али све што се опорезује одмах постаје и предмет утаје или шверца, па се то догодило и с дуваном. То је тема којом ће се у овој епизоди бавити етнофорензичари, агенти Лошо и Беди. На путу истраге, они ће се срести с легалним произвођачима дувана и њиховим проблемима, с полицијом, која настоји да сузбије црно тржиште дувана у Хрватској, али и с правим, оригиналним херцеговачким шверцерима!

 

 

III епизода 

 

Понукан свиме што је научио у другој епизоди, агент Лошо се на почетку треће упушта у техничко-пословни експеримент, који се, нажалост, неће завршити онако успешно како је планиран. Лошо стога доспева у установу за чување оних који крше закон, где наставља с истрагом. За то време, агент Беди свој интерес усмерава према традицији пушења лула. По изласку из установе, а схватајући да је пушење опасно, Лошо ће пустити Бедија да га убеди да покуша да пређе на лулу, као, наводно, мање штетан начин пушења…

 

 

IV епизода

 

Пушење није увек било свима дозвољено, али и то се временом мењало. У сваком случају, како је пуштало корене у социокултурну слику света, тако је и попримало различита друштвена значења. У зависности од тога да ли пушите лулу, цигаре, мотани дуван или одређену марку цигарета, неко ће вам увек приписивати одређене карактеристике, односно друштвени статус. Управо зато, у нади да ће се инфилтрирати у high society, одушевљени идејом о постизању моћног и повлашћеног друштвеног положаја, агенти Лошо и Беди одлазе међу „крем“, на светско првенство у пушењу цигара! Међутим…

 

 

V епизода

 

Истражујући употребу наргила код младе популације, као и свега што воле млади, агент Лошо се толико уноси у задатак да завршава у психијатријској установи, на одвикавању од пушења. То, међутим, не иде тако лако, јер пушење је тешка навика.

Ипак, независно од тога, истрага је при крају и треба саставити извештај. Резимирајући резултате, агенти Лошо и Беди увиђају да још увек нису постигли коначни циљ – престићи Грке и постати највећи пушачи Европске уније! Зато, као крајњој мери, прибегавају решењу које се у историји човечанства увек показивало као најефикасније – политичком деловању; оснивају пушачку странку! Нажалост, њиховој се шефици та идеја нимало не свиђа, па повлачи потез којим окончава истрагу и скида их са случаја. До неке нове серије…

 

 

Педесет две године емисија о народној и традиционалној култури

 

Уредништво емисија народне и традиционалне културе, смештено је унутар телевизијског Програмског одсека „Култура“ Хрватске радиотелевизије. Годишње производи шеснаест документарних получасовних емисија различитих поджанрова – документарног и играно-документарног филма, документарне репортаже, односно научно-популарног жанра – које представљају и вреднују облике популарне и традиционалне културе на тлу Хрватске (укључујући и националне мањине), као и Хрвата у свету. Годишње производи и неколико телевизијских преноса фолклорних смотри и концерата ауторски обрађене фолклорне музике.

Емисије се баве прошлошћу и садашњошћу традиционалне, односно народне културе и уметности – не само у руралним, већ и у урбаним срединама.

Квалитетним одабиром редитеља, стручних сарадника и сценариста (етнолога, етномузиколога, етнокореолога) као и сарадника на терену (локалних фолклориста и етнографа, директора фолклорних друштава) уредници емисија народне и традиционалне културе годинама, па чак и деценијама, успевају да одрже висок квалитет програма, тј. начин представљања фолклорних садржаја који одговара њиховој вредности, лишен патетике, стереотипне паушалности и тежње да емисије по сваку цену имају пригодан карактер.

Осим телевизијске гледаности, о томе у којој мери уредништво емисија популарне и традиционалне културе успева у својим намерама сведочи и (од 1968. године, до данас) четрдесетак признања и награда с углавном међународних филмских фестивала (нпр. филм Летећи фратар уврштен је у службени прогам филмског фестивала посвећеног Маргарет Мид (Маргарет Меад Филм Фестивал), 2018), на којима континуирано учествује већ годинама, као и чињеница да снимке многих његових филмова и емисија чувају и користе у раду две хрватске научне институције – Одељење за етнологију и културну антропологију Филозофског факултета Универзитета у Загребу и Институт за етнологију и фолклористику из Загреба.

 

Досадашњи уредници:

 

1966–1992. Божо Поточник

1992–1997. Игор Микјели

Садашњи уредници: Љиљана Шишмановић, Алексеј Павловски