Фестивал

 

 

 

   Последње фестивалске вечери, 6. октобра 2022. године у 20 часова у кино сали Етнографског музеја у Београду,одржано је свечано затварање 31. међународног фестивала етнолошког филма. Међународни жири у саставу Сандрин Лонк, етномузиколошкиња и антрополошкиња, Меган Баркер, антрополошкињаи Иван Милосављевић, режисер, прегледао је и оценио филмове из такмичарских програма Фестивала.

 

Међународни жири Фестивала одлучио је да додели следеће награде филмовима, уз следећа образложења:

 

Главна награда Grandprix„Драгослав Антонијевић”филму

Марија + Тома,режија Елунед Зое Ајано и Алесандра Татић, Србија

„Марија + Тома” је шармантан, горко-сладак филм. Очаравајућ својом привидном једноставношћу, овај кратки филм сажима многе приче – мале приче о локалним људима и њиховим обичајима и веровањима, као и велике приче о љубави, животу, смрти и загробном животу.

 

Награда за најбољи домаћи филм

Пејзажи панонске папрати, режија Марко Цвејић, Србија, Словенија

«Већ дуго сањам море испод нас, непрегледно и валовито. Панонског нестало је мора, остала су кукурузна поља.». Гласом који нам шапуће на уво, МаркоЦвејић прича о повлачењу панонског мора и насељавању, у различитим таласима, читавог солидарног народа, напразно и плодно земљиште. Користећи као кулисе поља кукуруза и ветрењаче које се протежу докле допире поглед, наизменично приказујући фиктивне сцене које евоцирају феудално доба, филм нас баца у разбацане и расејане исечке живота у сеоском и радничком друштву које осцилира између конфликта и весеља, рада и провода, алкохолизма и смерности, као и у разноликост музичких израза, како церемонијалних, тако и , у просторима које је некада покривало море. Оригинална музика, која тече кроз филм као лајт мотив који прогања, кулминира на крају у хору који сликама даје епску димензију. Еминентно евокативан, филм „Пејзажи панонске папрати” је алегоријска медитација о хомогеном, а пак културолошки разноликом пољопривредном свету који се бори за преживљавање у сред огромних пространстава интензивне пољопривреде која је колонизовала древну географску одредницу басена панонског мора. Марко Цвејић стога нуди очаравајући ауторски филм, који носи оригинална естетика и поетски филмски језик, једини који је у стању да изрекне неизрециво.

 

Награда за најбољи инострани филм

Храбра,режија Вилмарк Вал, Хаити

„Храбра” је упечатљиво богат филм, како у естетици, тако и по садржају. Вилмарк Вал нам нуди, у исти мах, интиман, али и сведен портрет редитељеве мајке док тугује за сопственом мајком, хаићанском свештеницом, много година по њеној смрти, у величанствено снимљеном филмском приказу вуду ритуала и дирљивом погледу на културне дисјункције које доживљава припадница дијаспоре, између живота чистачице у Паризу и старања о вуду духовима и њиховим следбеницима на Хаитију. У филму се смењују тренуци хумора и меланхолије, а јединствена тачка гледишта аутора остаје чврсто у месту.

 

Награда за најбољи студентски филм

Полувилењак, режија Јон Бјарки Магнусон, Исланд

Овај филм нас је умногоме импресионирао нежним портретом који вешто хвата хировит карактер човека решеног да дочека стоти рођендан и за кога песме и поезија чине окосницу свакодневног живота. Гледалац одмах види блиску повезаност између аутора – такође у улози сниматеља и монтажера – и његових баке и деке. Филм је такође посебан у томе што нам пружа увид у дирљив однос између њих. Декин однос према митском вилењаку преузима трансцендентално значење, будући да користи његов лик као средство веровања у нешто надређено или макар паралелно свом дневном животу. Његов дух и љубав према животу су заразни.

 

Награда „Добривоје Пантелић” за најбољи филм о аутохтоној култури у самосталној продукцији

Седам симфонија Загроса,режија Первиз Ростеми, Иран

 

„Седам симфонија Загроса”је лирски документарац, пун дивних призора сеоског пејзажа. Представља нам ванвременски портрет уметника чија свирала већ деценијама уједињује припаднике његове курдске заједнице. Представља поглед истинског аутора и песника.

 

Награда за најбољи телевизијски филм

Није додељена

 

 

Међународни жири 31. МФЕФ доделиоје и следећа специјална признања филмовима:

 

Специјално признање за допринос нематеријалном културном наслеђу

Откинут, режија Владимир Кривов,Русија

За протагонисте филма „Откинут”, насељеници полуострва Чукотка, гајење ирваса је много више од начина живота: налази се у срцу њиховог осећаја идентитета и самог извора њихове жеље за животом. Гласом оца који, растрзан између традиције и модерности, жели да пренесе свом сину љубав према тундри и знање о њој, док истовремено брине о његовом успеху у државној школи, Владимир Кривов нас урања у потешкоће са којима се суочава локална територија док губи идентитет и, стога, поставља једно од најважнијих питања у тренутном контексту глобализације: будућност мањинских друштва и, с њима, нематеријалног културног наслеђа и животнх средина које ова друштва чувају од памтивека.

 

Специјално признање за етнографски запис

Нема више ни рога ни копита, режија Владимир Боцев, Северна Македонија

Мушкарци и волови раде у стрмој шуми, преносећи балване. Мушкарци живе заједно у колиби, цепају дрва и спремају оброке које деле из исте посуде.

Они чине заједницу мушкараца, махом средовечних, који напорно раде. Затичемо их девет година касније, старије, али и даље у пријатељским односима. Престали су да раде јер посао више није профитабилан. Гледајући у мали екран компјутера на ком се виде десет година раније, сажаљевајусе и показују нежност према својим воловима, које су били принуђени да продају. „Нема више ни рога ни копита” је филм снимљен у стилу директног филма, трезвен и дирљив. Представља резултат правог етнографског follow-up-a, снимљеног у различитим временским навратима, који поштује и слуша своје ликове. Од комунистичке епохе досадашњице, прича о овим мушкарцима је бескрајна прича о експлоатацији. Упрегнути као и њихови волови, сублимирали су суровост живота у вредности интегритета и пријатељства. Њиховим очима, Владимир Боцев нам нуди неулепшану слику људског стања.

 

Специјално признање за камеру

Принцеса, режија Стефанија Мурезу, Италија

„Принцеса” је запањујућ филм. Током свог трајања, гради визуелну текстуру поигравајући се могућностима светла, боје и зрнасте структуре слике. У питању је филм који остаје у сећању гледаоца дуго након завршетка.

 

Специјално признање за звук

Тимкат, режија Ико Коста, Португал

Филм Ика Kосте, „Тимкат”, одузима дах као визуелно и звучно утапање у срце огромног колективног ритуала који сваке године спроводе етиопски хришћани. Звучни пејзаж је изграђен уз помоћ умешно изведеног крешенда директних звукова који меша призоре са улице, окупљања, амбијент, као и ритуалну музику и постепено нас води до климактичног чина крштења – којом приликом се целокупна егзалтирана гомила баца у воду.

 

Специјално признање жирија

Наш Нови Зеланд, режија Моника Кордеро, Нови Зеланд

„Наш Нови Зеланд” је диван кратки филм са јасном визијом и тачком гледишта. Иако је у питању студентски филм, иза самог дела се осећа присуство оствареног аутора. Кроз приче три имигранта на Нови Зеланд, сваку урађену другачијом анимацијом, ауторка наводи значајне теме на инвентиван и изненађујућ начин.

 

Више информација о награђеним филмовима можете пронаћи у каталогу фестивала, као и одељку програм, који се налазе на овом сајту.