Давор Борић (1966. Загреб) ради на Хрватској радио-телевизији као реализатор свих телевизијских формата и редитељ документарних и документарно-играних филмова. Од 2016. године члан је Друштва хрватских филмских редитеља. У последњих десетак година као аутор је фокусиран на антрополошке и етнографске теме. Његови документарни филмови приказивани су на стотинак фестивала документарног и етнографског филма у Хрватској и иностранству: Margaret Mead Film Festival (САД), South East European Film Festival (САД), MFEF (Србија), Espiello (Шпанија), Worldfilm (Естонија), Festival du Cinéma Méditerranéen de Tétouan (Мароко), DocAnt (Аргентина), Eurorama (Италија), FIFEQ (Канада), Days Of Ethnographic Cinema (Русија), Liburnija Film Festival (Хрватска), DEF (Словенија), KRATFEST (Северна Македонија). Etnofilm Čadca (Словачка). Добитник је више награда, од којих се издвајају награде за најбољи краткометражни документарни филм на фестивалу South East European Film Festival (САД, 2014), најбољи филм фестивала Fiorenzo Serra (Италија, 2018), као и за најбољи кратки документарни филм на фестивалу IFEF Sofia (Бугарска, 2017).

Алесандра Татић је визуелна антрополошкиња и феминистички активиста постјугословенског простора. Њено искуство етнографског теренског рада је глобално, али је фокус лоциран на простор Балкана и Средоземља. Алесандра ради за женски раднички покрет, истражујући феминистичке односе моћи, као и феномене везане за миграције. Као активисткиња, Алесандра са паннационалном феминистичком заједницом развија стратегије комуникације од дна према врху. Суоснивачица је колектива Дивља Крушка (Wild Pear Arts) и била је коауторка неколико проистеклих кратких документарних филмова. Први дугометражни филм „Флотација” (2023) тренутно је у дистрибуцији. Докторанд је на Високој школи за друштвене науке (EHESS) у Француској.

   Ромина Занон, као фотограф и визуелна уметница, имала је бројне изложбе у Италији и иностранству. Од 2019. године заменица је уметничког директора фестивала River Film Festival у Падови. Исте године, уређивала је уметничке програме 70. међународног фестивала кратког филма у Монтекатинију. Почев од 2013. године објављује есеје у области визуелне антропологије, фотографије и документарног филма. Заједно са Мирком Меланком, 2020. године је објавила монографију „Неореализам Марчеле Педоне: фотографије и филм идентитетске потраге кроз пределе изгубљене Италије”. Редовно држи мастеркласове и семинаре на универзитетима и фестивалима у Италији и иностранству. Докторанд је Универзитета у Падови у области – Историја, критика и очување културног наслеђа. Њен истраживачки пројекат се фокусира на жене фотографе и редитеље активне у области социо-антрополошке документаристике у Италији 1950-их година.