Жири

Велика награда - Grand Prix„Драгослав Антонијевић“ XXV Међународног фестивала етнолошког филмасе  додељује филму:

 

НУЛТИ ОКРУГ

Аутора: Пабло Ирабуру, Хорхе Фернандес Мајор, Пабло Тоско.

 

Наградау категорији најбољегдомаћегфилма XXV Међународног фестивала етнолошког филма се додељује филму:

СЕЛО У СРЦУ ГРАДА

Аутор: Радован Ђерић.

 

Награда за наjбољи инострани филм:

НИЈЕ ДОДЕЉЕНА

 

Награда за најбољи аматерски филм:

НЕ НАДАЈ СЕ

Аутор: Гил Ор Уртегер

 

Награда за допринос нематеријалном културном наслеђу XXV Међународног фестивала етнолошког филма се додељује филму:

СВЕТИ ГЛАСОВИ

Аутор: Ренато Морели

 

Награда за најбољу камеру:

РАВЕКА

Аутора: Бенџамин Коло, Кристофер Јетс.

 

Награда за најбољу монтажу:

НИЈЕ ДОДЕЉЕНА

 

Награда за најбољу контекстуалну примену звука:

СВЕТИ ГЛАСОВИ

Аутор: Ренато Морели.

 

Специјално признање за телевизијско-документарни филм:

НАШИ ШЕТАЧИ - ПЕТ АНТРОПОЛОШКИХ ПРИЧА ИЗ СРБИЈЕ: РАСКОВНИК - СВЕТИ ГРАЛ МЕЂУ БИЉКАМА

Аутор: Оливера Панчић.

 

Награда за најбољи филм на конкурсу ID3min:

NIJE DODELJENA

Међународни фестивал етнолошког филма ове године прославља свој 25. рођендан. Фестивал ће трајати од 12. до 16. октобра и овом приликом ће бити представљена најновија светска и домаћа продукција етнолошког и антропололошког филма. Филмови ће се, према пропозицијама Фестивала, такмичити за следеће награде: Главна награда GRAND PRIX, Награда за најбољи домаћи филм, Награда за најбољи инострани филм, Награда за најбољи Non professional филм, Награда за најбољи филм на конкурсу ИД3мин, Награда за допринос нематеријалном културном наслеђу, Награда за најбољу камеру, Награда за најбољу монтажу, Награда за најбољу контекстуалну примену звука. Целокупан филмски програм, подељен у три категорије: Такмичарски, Информативни и Non professional (Аматерски), биће приказан у кино - сали Етнографског музеја у Београду.

Овом приликом поред већ најављених Специјалних програма „Музеалац у свету етнолошког филма – Војводина“ и „Награде Радио телевизије Србије“, биће уприличена и ретроспектива досадашњих добитника ГрандПрих награде, која ће бити приказана у Југословенској кинотеци.

 

 

Југословенска кинотека, као наш дугогодишњи сарадник, овом приликом отворила нам је врата и омогућила да сва двадесет и четири филма буду приказана у малој биоскопској сали зграде Југословенске кинотеке у Узун Мирковој улици. Ретроспектива досадашњих првонаграђених филмова биће приказивана од 7. До 10. октобра и биће подељена у три сета, од 17 часова, од 19 часова и од 21 час.

 

Програмска шема:

 

Петак 7. октобар

 

17 часова

 

МАРГА ЗА ВОЈНИКА(29')

Богата обичајна пракса становништва влашког говорног подручја у источној Србији нарочито се исказује у оквиру посмртних ритуала. Помане, помени мртвима и данас представљају свето време и простор у коме се, по веровању, успоствља контакт, између света живих и света мртвих, а приношење бескрвних жртви у храни и пићу омогућава покојницима да уживају у свом вечном боравишту.            

ПОСЛЕДЊА ВАЉАРИЦА (26')

Међу старе сеоске и градске занате који су се одржали скоро до краја двадесетог века, убраја се и терзијски занат - израда народног одела од сукна. Материјал за народни костим настајао је од чисте овчје вуне, током дугог процеса прераде. У околини Бајине Баште, на речици Солотуши, активна је још само једна ваљарица у којој на традиционалан начин, ваљањем, коначно настаје сукно. 

РАТАРСКЕ СВЕЋЕ(23')

 

19 часова

 

ВЕСЕЉЕ У ЖДРЕЛУ(44')

Свадбени обичајни корпус спада међу оне који су се најбрже прилагођавали променама у културној средини у којој постоје. Културно окружење гастарбајтера у источној Србији јасно указује на то како се њихов привремени боравак и рад у иностранству одразио на промене у обичајној пракси и исказивању статусних симбола током свадбених ритуала.           

ИСКУСНИ ПОДРУМАР(29')

 

БОЖИЋ У ПОЛИМЉУ(35')

Божић се у Полимљу прославља на традиционалан начин. Уношење бадњака опонаша орање. На Божић се посећује гробље и покојницима се честита празник. Остали обичаји се везују за положајника и ломљење чеснице.         

 

21 час

 

VISION MAN(51')

Стари ловац, припадник народа Инуит, живи у времену промена своје културе, старе око 4000 година и њеног укључивања у западни начин живота. Он је још увек део артичког света, физички завистан, а емоционално везан за њега.       ЖИВ САМ ЈОШ НИСАМ УМРО(35')

На једном салашу у источној Србији живе двоје старих људи. Салаш је преурађен у мали етнографски музеј. Њихове приче из давнине, предања и веровања, упечатљив су пример живе традиције у крају око Кучева.

ЉУБАВ, ЗАВЕТ(18')

Западној Србији постоји стари обичај сахрањивања на сопственом имању. Готово да нема њиве или пашњака без једног, два или неколико гробова умрлих рођака. Но, када је стари сељак Мирко Симић, из села Трбосиље у Јадру, испод Цера, пожелео да своју умрлу супругу сахрани, испречиле су се све препреке овог света: комшије,општина, држава. Други су могли, а Мирко не може.Упорни сељак се не предаје.

 

Субота 8. октобар

 

17 часова

 

FIRE FROM BEYOUND(11')

У југозападној Румунији и данас постоје трагови претхришћанских  култова ватре. Ноћу, на Велики Четвртак пред Ускрс, по веровању душе умрлих излазе из гробова, а једино велике ватре могу да им покажу пут назад, у доњи свет.  

MAŠKORI ‘Z TURČIŠĆA(47')

Међумурско село Туршчишће (северна Хрватска) познато је по лафрама, покладним маскама, а још половином XXвека у селу је извођен пучки игроказ на Покладни уторак.     

DJOLOMARS(16')

 

Током тзв. некрштених дана од православног Божића до Богојављења, широм Македоније изводе се многобројни ритуали под маскама.У селу Бегниште у Тиквешу, у ноћи између 13. и 14. јануара приказује се један од тих ритуала под називом Џоломари.Сеоска заједница верује да буди нову енергију изводећи давно утврђени низ  култних и магијских радњи.           

 

19 часова

 

DROP FROM THE CUP OF IMMORTALITY(57')

Маха Кумб Мела, или Велики Кумб Мела,највећа је религиозна свечаност на свету, у којој учествује сто милиона људи. Догађа се у Индији,на ушћу светих река Јамуна и Ганга, једном у дванаест година, али Велика Кумбх Мела само једном у сто четрдесет и четири године, када Јупитер улази у Кућу Бика. Верује се да у том тренутку капљице бесмртности падају из древног светог пехара који се налази у ушћу двеју река. Окупати се у овој води значи стећи прилику за ослобођење од вечног круга реинкарнације. Редитељ овог филма стекао је поверење локалних јога који су му помогли да сними на местима забрањеним  за стране телевизијске екипе.             

LIFE AND DEATH OF THE RIVER GANGES(50')

 

Cвеобухватни документарни филм који истражује индијску религију, филозофију, духовну традицију и обичајну праксу, која постоји целим током 2500 км дуге реке Ганг у Индији. 

 

21 час

 

OH RAIS LABAR - CAPTAIN OF THE SEAS(45')

Портрети рибара - туноловаца, дају оквир за причу о традиционалном риболову у Тунису. Раис Лабар говори о прошлости и будућности рибарења, у изузетно тешким условима нарту Бон.        

THE CAVIAR CONNECTION(58')

 

Браћа Пацов покушавају да преживе бавећи се ловом моруне на обалама Дунава. Безуспешно покушавају да досегну светле тренутке свога оца, легендарног „краља кавијара“ и сањају о великом улову и лакој заради. Када Европска унија забрани лов на моруну у водама Дунава, живот браће Пацов ће морати да се промени.            

 

Недеља 9. октобар

 

17 часова

 

МИР НА СИТЕ(27')

У православном храму светог Николе,  кога још називају Хадир Баба, у Македоснком броду (западна Македонија), молитви се посвећују православни хришћани и припадници различитих конфесија у исламу.

THE SHADOW(69')

 

Вана шамани са Сулавези мора виде „сенку“у сваком од нас чак и ноћу. За њих је сенка битан део наше спиритуалности. Хоће ли шаман Индо Пино излечити Клаудију у Француској од рака?

 

19 часова

 

THE LAST TIGHTROPE DANCER IN ARMENIA (72')

Жора (78) и Књаз (77) су некада били најчувенији јерменски играчи на жици. Они су данас једини живи учитељи који би ту прастару вештину могли да одрже у животу и очувају је, упркос тенденцијама савременог друштва. Мада су читавог живота били ривали, тренутно деле исте снове да ће Ховсеп, њихов једини ученик, наставити њихово животно дело. Сада након смрти учитеља Жоре, Ховсепов избор је постао још тежи.  

 

21 час

 

ITELMEN STORIES(68')

На далеком истоку Русије, у руралним областима Камчатке, одумиру древни језик Ителмена и стари начин лова самура мрежом. Приче Ителмена настоје да забележе језик и технику лова које Ителмени више не користе, али их још увек памте. Филм бележи сусрет два ловца са необузданом природом и селима Камчатке испуњеним историјским бременом сећања, носталгије, резигнације али и наде.

 

Понедељак 10. октобар

 

17 часова

 

I SHOT MY LOVE(50')

Седамдесет година након што је његов деда побегао из нацистичке Немачке у Палестину, Томер Хејман се враћа у земљу својих предака где упознаје човека који ће му променити живот. Четрдесетосмочасовна љубавна авантура између Томера и немачког плесача Андреаса Мерка прераста у озбиљну везу,и Андреас одлучује да се пресели у Тел Авив. Андреас тамо мора да се носи не само с новим партнером већ и са сложеном реалношћу живота држављанина Немачке у Израелу. Прича прати троугао који чине Томер, његов дечко Немац и Томерова мајка, тврдокорна Израелка.

DO YOU BELIVE IN LOVE(57')

Парализована Израелка Това, која је оболела од мишићне дисторфије, надалеко је чувена и успешна проводаџика. Иако лично не верује у љубав, својим јединственим приступом успешно спаја парове - пре свега особе са инвалидитетом. У годишњем циклусу ове жене  и њене породице спознајемо њену патњу, хумор, љубав, и огромну жељу за животом.

 

            

19 часова

 

AMSTERDAMSTORY USA (95')

Приче о Амстердаму, САД је роуд-муви чија је тема обилазак 15 градића САД-а које повезује заједнички назив Амстердам. Два редитеља холандског порекла Роџер ван Ајк и Роб Робоут, крстаре земљом од источне до западне обале, на свом путу од Њујорка, (који се и сам некада зван Нови Амстердам) до Калифорније. Из сусрета и прича о Амстердамима и путевима који их спајају, ова дуга и насумична авантура прогресивно тка јединствену слику провинције и непознатих малих америчких градова. Прича израста у интимни портрет и рендгенски снимак земље сталних промена.

 

21 час

 

SHUNU WILL COME(42')

Филмски документовано истраживање о културном диверзитету турске националне мањине у Русији. Извођачи епске народне поезије о јунацима, коњима, борби светлости са мрачним силама, речито говоре о богатој традицији становника алтајских области. Свакодневни живот, радно окружење, уметност, историја и, свеукупно богата култура, чврсто су повезани са природом Алтаја.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

У оквиру 25. Међународног фестивала етнолошког филма, који ће бити одржан од 12. до 16. октобра у Етнографском музеју у Београду, биће уприличен и дводелни Специјални програм. У оквиру оба дела биће приказана по три филма.

 

„Музеалац у свету етнолошког филма – Војводина“

 

Земља Вајаје (15', 2004)– редитеља Петра Јовановића.

 

На салашима око Кањиже (Северна Србија), на традиционалан начин припрема се јело вајаја (дно од путера) од овчијег млека.

 

Света Петка (20' 14'', 1998) –редитеља Татјане Бабовић.

 

Од средњег века до данашњих дана Срби поштују Свету Петку као заштитницу жена и плодности. Посвећени су јој многи чудотворни извори, водице, капеле и храмови. Приликом прославе светице, 8. августа и 27. октобра, у манастиру Фенек, местима Вогањ и Бешка и на извору на Калемегдану у Београду, снимљене су приче људи који се сматрају излечени на тим изворима. Испод овог слоја назире се култ старе словенске богиње Мохош, чије је функције преузела хришћанска великомученица српског порекла.

 

Ништа слађе од меда– редитеља Мирка Пота

 

Реконструкција старог начина припреме и печења медењака у Војводини.

 

„Награде Радио – телевизије Србије“

 

Крсна слава у Шумадији (30' 6'', 1996) –  редитеља Николе Станковића

 

Филм приказује аутентичне обичајне радње при прослави крсног имена – славе у селу Бела Вода између манастира Љубостиње и Крушевца. Наздравице, молитве, песме уобичајене су у прослави овог највећег празника сваке српске куће.

 

Божић у Полимју (35', 1997) – редитеља Милана Кнежевића

 

Божић се у Полимљу прославља на веома традиционалан начин. Уношење бадњака опонаша орање. На Божић се посећује гробље и покојницима се честита празник. Остали обичаји везани су за положајника и ломљење обредног божићног хлеба, чеснице.

 

Жив сам, још нисам умро (38', 2000)– редитеља Каменка Катића

 

На једном салашу у источној Србији живи двоје старих људи. Салаш је преуређен у мали етнографски музеј. Њихове приче из давнине, предања и веровања, упечатљив су пример живе традиције у крају око Кучева.

 

Детаљан програм фестивала и тачна сатница ускоро ће бити досупни на нашем сајту http://www.etnofilm.org/index.php/sr/ и Фесјбук страници https://www.facebook.com/EtnografskiMuzejBeograd.EthnographicMuseumBelgrade/

25. Међународни фестивал етнолошког филма, који ће бити одржан од 12. до 16. октобра у Етнографском музеју у Београду, се полако ближи. Нама је задовољство да вас обавестимо о овогодишњим члановима Жирија фестивала. У питању су:

 

Владимир Анђелковић – рођен у Београду, дипломирани продуцент Факултета драмских уметности. Од 1972. године бави се аматерским (непрофесионалним) филмом. Организовао је око педесет фестивала аматерског филма (тридесет као део тима, а двадесет као директор или главни организатор). Дугогодишњи је селектор филмског програма Фестивала културе младих Србије у Књажевцу. Године 1998. објавио је Ревију филмског стваралаштва деце и омладине Југославије (односно Србије) и од тада је био главни организатор тринаест ревија одржаних у Београду. Председник је Управног одбора и председник Центра аматерског филма Србије (претходно Центра организација аматерског филма Југославије) од 2002. године.

Столе Попов– рођен 1950. године у Скопљу, Република Македонија. Дипломирао филмску режију на Академији позоришта, филма и телевизије у Београду. Тренутно ради као професор филмске режије на Факултету драмских уметности у Скопљу и шеф је Студија филмске режије. Један је од оснивача прве приватне продукцијске компаније „Троугао“ 1988. године. Члан је Европске филмске академије од 1997. године. Столе Попов освојио је преко 50 високо признатих европских и светских награда и значајних признања, посебно се истичу 8 Гранд Пријева на различитим међународним фестивалима и две номинације за „Оскара“ (Америчка филмска Академија) и „Феликс“ (Европска филмска Академија).

Нашко Крижнар– рођен 1943. године у Љубљани. Етнологију и археологију завршио је на Филозофском факултету 1970. године. Од 1972. до 1983. године радио је као кустор етнолог у музеју у Новој Горици. Од 1983. године је радио у Центру за научна истраживања САЗУкао шеф Аудиовизуелне лабораторије, од 1999. године учествује као сарадник програма за етнолошка истраживања културе у Словенији и суседним земљама. Предаје Визуелне студије на Факултету хуманистичких наука у Копру и Визуелну антропологију у оквиру постдипломских магистарских студија на Факултету друштвених наука. Свако лето води летњу школу визуелне антропологије у Новој Горици. Члан је међународне Комисије за визуелну антропологију ИУАЕС (Међународна унија антрополошких и етнолошких наука)

 

Подсећамо да ће овом приликом бити представљена најновија светска и домаћа продукција етнолошког и антропололошког филма. Филмови ће се, према пропозицијама Фестивала, такмичити за следеће награде: Главна награда GRAND PRIX, Награда за најбољи домаћи филм, Награда за најбољи инострани филм, Награда за најбољи Non professional филм, Награда за најбољи филм на конкурсу ИД3мин, Награда за допринос нематеријалном културном наслеђу, Награда за најбољу камеру, Награда за најбољу монтажу, Награда за најбољу контекстуалну примену звука.