Жири

 

 

Председник

Радослав Зеленовић, директор Југословенске кинотеке


Чланови

проф. др Слободан Наумовић, ванредни професор на Одељењу за етнологију/антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду

 

Илија Церовић, уредник Научно-образовног програма РТС

 

Драгана Стојковић, музејски саветник у Етнографском музеју у Београду – Установи културе од националног значаја

 

Сузана Антић, музејски саветник у Народном музеју Зајечар

 

мр Марко Стојановић, музејски саветник у Етнографском музеју у Београду – Установи културе од националног значаја

 

 

Директор фестивала

др Мирјана Менковић,  директор Етнографског Музеја у Београду – Установекултуре од националног значаја

 

Савет фестивала

Председник

Радослав Зеленовић, директор Југословенске кинотеке


Чланови

проф. др Слободан Наумовић, ванредни професор на Одељењу за етнологију/антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду

Илија Церовић, уредник Научно-образовног програма РТС

Драгана Стојковић, музејски саветник у Етнографском музеју у Београду – Установи културе од националног значаја

Сузана Антић, музејски саветник у Народном музеју Зајечар

мр Марко Стојановић, музејски саветник у Етнографском музеју у Београду – Установи културе од националног значаја

 

Организација

Извршни директор

Марко Стојановић

 

Секретар Фестивала

Милица Обрадовић

 

Координатори

Основни програми: Милан Панић

Фестивал плус: Невена Бороја / Festival Plus  Nevena Boroja

 

Односи са јавношћу

Александра Левнаић

Маша Перуничић

 

Сајт Фестивала

Мирјана Крагуљац Илић

Милица Шевкушић

 

Техника и пројекције

Драган Миздрак

Милорад Дамњановић

Саша Жаревац

 

Фотограф

мр Ивана Масниковић

 

Душица Живковић (1955) – дипломирани етнолог-антрополог, музејски саветник; објавила је већи број научних и стручних радова и публикација (преко 100) и реализовала више од 95 стручних и међународних изложби и музејских поставки. Као помоћник министра за културу Србије руководила је и кординирала низом активности у циљу спровођењаКонвенције о заштити и очувању нематеријалног културног наслеђаУНЕСКО-а, уз истовремено учешће у раду Генералне скупштине и Међувладиног комитета за заштиту нематеријалног наслеђа у Паризу, као и других међународних прoфесиoналних и стручних удружења (ICOM, ICROM, UNESCO, ICOM SEE).Први је руководилац Нациoналногкoмитета за нематеријалнo културнo наслеђе Србије, уредник и аутор филма Ђурђевдан у Србији и стручни консултант филма Породична слава у Србији, припремљенихзбог номинације на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Aутор је филма Божић за малу Весну и коауторфилмаМолитва, који је освојиоглавну награду на фестивалу документарног филма у Паризу. Вишегодишњи је сарадник емисија различитих редакција и уредника Радио-телевизије Србијеи њихових дописништава, као илокалних телевизија –ТВ Зајечар и ТВ Књажевац.

 

Инес Прица (1958) – научна саветницаи директорказагребачког Института за етнологију и фолклористику. Етнологију је студирала на Универзитету у Београдугде је и магистрирала. Радила је у Етнографском институту САНУ (1985–1989). Докторирала је на Филозофском факултету у Загребу и од 1989. године запослена је уИнституту за етнологију и фолклористику. Водила је неколико научнихпројеката (Култура у транзицији: хибридност, репрезентације, живљене праксе; Етнографија световне транзиције: предлошци и отклони; Постсоцијализам и културни субјект: хибридне праксе културног посредовања). Објавила је бројне књиге и научнерадове. Предаје на докторским студијaма етнологије и културне антропологије.

Као чланица организационогодбора XV конференције Performance Studies International водила је радионицу Постсоцијализам и назад ибилајекоауторкаперформанса Ganga Party. Коауторкаје етно-документарног филма Гласови Далматинске загоре (у сарадњи с Јожетом Рехбергером Огрином) и арт-документарца Црне очи (с Ивом Кузманићем). Била је чланица жирија овогодишњег Етнофилм фестивала у Ровињу (с Оливером Сертићем).

 

Андреј Симић је тренутно професор антропологије и сарадник Центра за визуелнуантропологијуна Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу. Докторирао је 1970.годинеу области социо-културне антропологије на Универзитету Калифорније у Берклију.Његоваакадемскаинтересовања обухватајувизуелнуантропологију, популарнукултуру, социо-културне промене у бившој Југославији и Србији, националну припадности евро-америчкоимигрантскодруштво, као ии социјалнугеронтологију. Аутор је више од стопубликација. Године 1991. изабран је за члана Удружењакњижевника Србије. Продуцент јетри етнографскафилма, од којих седва баве културом имиграната из Србије и Источне Европе у САД. Учествовао је у реализацији 22 документарна филма као консултантуредника и консултант у области етнографије. Његове фотографије објављенесу у бројним публикацијамаи укључене су у неколико музејских поставки. Током лета 2010. године, у сарадњи са супругом, др МаријомБудисављевић Опарницом, у Етнографском музеју у Београду организовао јеизложбу архивских и породичних фотографија о животу српскихимигранатау Америци од 1893. до1947. године.

 

Љиљана Гавриловић (1952) – доктор етнологије-антропологије, ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду и научни сарадник у Етнографском институту САНУ. Бави се различитим аспектима савремене популарне културе, укључујући фотографију и филм, као и испитивањем материјалног и нематеријалног наслеђа и њихових контекстуализација у савременом српском друштву, те теоријском музеологијом.

Од 1981. до 1999. године радила је у Етнографском музеју у Београду, у Одељењу за документацију, те је у оквиру музеолошког рада добила сва стучна звања, закључно са звањем музејског саветника. Током рада у музеју учествовала је у организацији и структурирању првих Међународних фестивала етнолошког филма. Ангажована је у својству истраживача на пројектима Етнографског института САНУ (1982–1984), Филозофског факултета у Београду (1982–1987) и Етнографског музеја у Београду (1983–1989. и 1994–1996), на којима је испитивала свадбене обичаје и обичајно право с акцентом на породично право и положај жена, социјалне односе и друштвену структуру унутар локалних заједница и њихов однос са глобалним, савременим друштвом, као и породичне односе. Резултате ових истраживања објавила је у стручним и научним часописима.

На основу научних звања (2002. године до данас) у Етнографском институту САНУ, учесник је и руководилац у пројектима Савремена сеоска и градска култура – путеви и трансформација, а од почетка 2006. на пројектима: Србија између традиционализма и модернизације – етнолошка и антрополошка проучавања културних промена и Антрополошка испитивања комуникације у савременој Србији. Објавила је неколико монографија и велики број радова у релевантним научним часописима

 

Мирослав–Бата Петровић (1949) – дипломирани историчар уметности; бави се филмом од 1967. године, најпре аматерски, а од осамдесетих и професионално. Аутор је око 120 краткометражних филмова, најразличитијих дужина и жанрова; једног дугометражног документарно-играно-експерименталног филма, осам експерименталних и документарних дугометражних видео-филмова и већег броја средњеметражних документарних филмова и серијала. На београдском телевизијском Каналу културе реализовао је неколико десетина емисија о филму. Своје филмове снима по сопственим сценаријима. Успешно се бави и сниматељским и монтажерским радом, на својим и туђим филмовима.

Члан је Удружења филмских уметника Србије; стални је члан Савета Архива алтернативног филма Дома културе „Студентски град“, Нови Београд; члан је редакција филмских часописа Филмограф (1976–1991) и Нови Филмограф (од 2006) и члан-сарадник Матице српске из Новог Сада (од 2012). Као кино-аматер, обављао је функције секретара Савета за филм Фото-кино савеза Србије (1974–1976) и секретара Кино-савеза Југославије (1977–1978). Године 2007, заједно са Удружењем филмских и телевизијских радника Војводине, иницирао је и основао Филмски фестивал „Бдење душе“ у Сремским Карловцима (историја, култура, наука, уметност и духовност), и одмах је именован за оперативног директора Фестивала; на тој функцији је остао све до данас. Године 2011. покренуо је и организовао Прву ревију независних off филмова Србије, у Српском Холивуду (село Мутањ на планини Рудник). Члан је Савета Међународног бијеналног филмског фестивала краткометражног филма „Кратке форме“ у Горњем Милановцу.

Паралелно са писањем сценарија бави се и писањем других жанрова. Есеје о филму објављивао је у часописима Синеаст, Филмограф, YU филм данас, Филаж и другим периодичним или једнократним публикацијама.

 

Матија Муњиза Петровић – дипломирани филмски и ТВ сниматељ, завршио мастер студије на Факултету драмских уметности у Београду, директор фотографије. Филмом се бави од своје десете године, када је снимио свој први филм, а као студент, учествовао је у раду на око двадесет студентских филмова. Аутор је 14 филмова (документарних, играних, еxперименталних). Учествовао на многим домаћим и иностраним фестивалима. Оснивач је школског биоскопа „Биоскоп“ у Деветој гимназији у Београду. Члан је Удружења филмских уметника Србије.

 

Срђан Радовић (1976) – доктор етнологије-антропологије, научни сарадник Етнографског института САНУ. Аутор је две књиге, више научних радова, десетак научних критика, приказа и стручних превода. Уредник је једног тематског зборника; учесник је више научних скупова и конференција у земљи и иностранству и повремени предавач на неколико академских и образовних установа и организација. Члан је организационих одбора више конференција.

 

Невена Бороја је апсолвент Филозофског факултета Универзитета у Београду на одсеку Етнологија и антропологија. Кроз невладин сектор, бавила се глумом у позоришту и на телевизији и иза себе има бројне едукативне телевизијске и радио-емисије. Од 2011. године активно је укључена у организацију Међународног фестивала етнолошког филма, а од 2012. је оснивач и координатор конкурса ИД3мин у оквиру Фестивала.