Жири

Стрaхињa Сaвић (рoђeн 1991. у Бeoгрaду) aутoр je тридeсeтaк крaткoмeтрaжних и дугoмeтрaжних игрaних и дoкумeнтaрних филмoвa. Вeћинa тих филмoвa прикaзaна је нa дoмaћим и мeђунaрoдним фeстивaлимa, реализовао рaзличитe нaгрaдe.

 

Jeлeнa Сaвић, диплoмирaни eтнoлoг/aнтрoпoлoг, зaпoслeнa кao виши кустoс у Eтнoгрaфскoм музejу у Бeoгрaду. Сeкрeтaр Нaциoнaлнoг кoмитeтa ИКOM Србиja и кooрдинaтoр у oргaнизaциjи Meђунaрoднoг фeстивaлa eтнoлoшкoг филмa.

 

др Љиљaнa Гaврилoвић, eтнoлoг-aнтрoпoлoг, вaнрeдни прoфeсoр нa Филoзoфскoм фaкултeту у Бeoгрaду и нaучни сaвeтник у Eтнoгрaфскoм институту СAНУ. Бaви сe испитивaњeм нaслeђa (мaтeриjaлнoг, нeмaтeриjaлнoг) и њeгoвe кoнтeкстуaлизaциje у сaврeмeнoм српскoм друштву, кao и рaзличитим aспeктимa сaврeмeнe пoпулaрнe културe.

Ивана Тодоровић је етнолошкиња и антрополошкиња, српски филмски редитељ, која својим филмовима утиче на социјалне промене у друштву. Њени филмови су приказани у бројним америчким и европским фестивалима, као што су Berlinale Shorts, Traverse City Festival, Rotterdam, Palm Springs Shorts, Rooftop итд. Њени филмови се користе у медијским кампањама и у образовне сврхе. 

 

др Марина Симић је доценткиња на Факултету политичких наука. Мастер и докторске студије завршила је у Манчестеру, на одељењу за социјалну антропологију. Добитник је великог броја стипендија, као што је Редклиф-Браунова награда за најбољег студента докторских студија на Краљевском антрополошком институту у Великој Британији. Области њеног научног интересовања су студије културе и социјална антропологија. 

 

Лазар Вељковић је апсолвент на катедри за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду. Тренутно је председник клуба студената етнологије и антропологије, са којим је, између осталог, за три године реализовао три школе визуелне антропологије из којих је проистекло петнаест студентских антрополошких филмова који су били изабрани на многим фестивалима. Тренутно поред студија ради и као теренски радник за Балканолошки институт САНУ.

 

Арсеније Арса Јовановић, позоришни, телевизијски и филмски редитељ, писац, композитор, есејиста, фотограф, професор Факултета драмских уметности у пензији. Режирао је представе у Народном позоришту, Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212 и Позоришту „Бошко Буха“ у Београду, као и у позориштима у Дубровнику, Задру, Шибенику, Шефилду (Велика Британија), те у Народном позоришту „Иван Вазов“ у Софији и позоришту Државног универзитета у Њујорку. На Телевизији Београд режирао је десетине драмских и других пројеката; аутор је серије Време фресака и већег броја филмова експерименталног жанра. Објављивао је текстове у часопису Теорија и пракса; објавио је књиге Косанчићев венац 19 и Приче са Галиоле, а припрема књигу Рађање позоришта. Аутор је радиофонских дела награђиваних на фестивалима: Prix Italia, Premio Ondas, Radio Educacion (Мексико), као и на Међународном радијском фестивалу у Ирану, фестивалу Ars Acoustica International и фестивалу Француског међународног радија (Radio France International); двоструки је добитник бронзаног трофеја на Њујоршким фестивалима (New York Festivals), Октобарске награде и Награде града Београда, као и бројних других националних награда. Као композитор филмске музике, у више филмова је сарађивао са америчким филмским редитељем Теренсом Маликом (Terrence Malick). Суоснивач је прослављеног експерименталног радијског програма на Аустријском националном радију. Аутор је неколико амбијенталних и аудио инсталација: Дух воде у Римском бунару на Калемегдану и у лагумима испод старе цркве у Ерлангену; амбијенталне инсталације на градском тргу у Хвару; аудио-инсталација у холу Радија „Слободни Берлин“ (Sender Freies Berlin) и др. Оснивач је и водитељ звучних радионица на ОРФ-у, на Фарским острвима, у Пољској, Финској и Данској. Објавио бројне фотографије у земљи и у иностранству.

 

Владимир Анђелковић, рођен у Београду, дипломирани продуцент Факултета драмских уметности. Од 1972. године бави се аматерским (непрофесионалним) филмом. Ораганизовао је око педесет фестивала аматерског филма (тридесет као део тима, а двадесет као директор или главни организатор) у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији, Србији и Црној Гори и, сада, у Србији. Био је члан жирија на фестивалима у Пули, Осијеку, Сомбору, Бачкој Тополи, Београду, Зајечару, Нишу, Врању, Косовској Митровици, Скопљу, Битољу. Дугогодишњи је селектор филмског програма Фестивала културе младих Србије у Књажевцу. Од 1979. до 1987. године, радио је као део тима на организацији ФЕСТ-а и Југословенског фестивала документарног и краткометражног филма у Београду, а 2003. године био је организатор јубиларног 50. фестивала документарног и краткометражног филма. На истом фестивалу био је члан жирија ФИПРЕСЦИ 2007. и 2009. године. Године 1998. обновио је Ревију филмског стваралаштва деце и омладине Југославије (односно Србије) и од тада је био главни организатор тринаест ревија одржаних у Београду. Председник је Управног одбора и председник Центра аматерског филма Србије (претходно Центра организација аматерског филма Југославије) од 2002. године.

 

Далибор Пешић, дипломирани етнолог и антрополог, уредник културне делатности Центра за културу „Сопот“, аутор и коаутор 27 пројеката који се баве културом, а посебно презентацијом културног наслеђа: Културни и етнички мозаик општине Медвеђа – фотографија као извор проучавања и представљања културног наслеђа, Жива воденица, Вађење живе ватре, Магија разбоја,Ђурђевдански пролаз итд. Идејни је творац, (ко)аутор и сценариста бројних филмова који се баве нематеријалним културним наслеђем: Празник Бибијака као чувар идентитета Рома, Ватра Витомира ковача, Жртвеник на Петровој Гори, Атлас културног наслеђа општине Лебане, Наталинци: о занатима и подухватима, У тишину и назад – изгон демона падавице. Као стручни сарадник тренутно учествује на више пројеката истраживања, документовања и дигитилизовања културног наслеђа.

 

Емилио дела Кјеза (Emilio Della Chiesa) је рођен у Верони (Италија) 1952. године. Детињство је провео у Венецуели. Дипломирао је архитектуру на Универзитету у Венецији 1979. године и од тада се бави филмом: у почетку је радио као сниматељ, а потом као директор фотографије код, између осталих, италијанског режисера Ермана Олмија (Ermanno Olmi). Дела Кјеза је члан удружења Аутори филмске фотографије (Autori Immagine Cinematografica– AIC-IMAGO). Радио је на различитим самосталним пројектима везаним за режију документарних и кратких филмова, а 2005. године основао је River Film Festival и Падови и од тада је његов директор.

 

Саша Срећковић, eтнолог и музејски саветник Етнографског музеја у Београду. Исказао je посебна интересовања за подручје примењене антропологије. Вишегодишњи je организатор различитих јавних програма: Међународнog фестивалa етнолошког филма и др. Аутор је неколико документарних и етнографских филмова. Објавио је већи број радова из различитих области примењене и визуелне антропологије. Добитник је неколико стипендија (Гете институт у Немачкој, Артслинк и Задужбина „Петар Кујачић“ у САД). Био је председник Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Србије. Инструктор UNESCO-а за изградњу капацитета у овој области (водио радионице у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Немачкој).

 

Адела Пеева је дипломирала на Академији за филм, позориште и телевизију у Београду. Од 1973. до 1990. године, радила је у Студију документарног филма у Софији. Члан је Европске филмске академије, а до краја 2004. била је члан Одбора Европске документарне мреже.

Адела Пеева је аутор следећих награђиваних филмова о балканским темама: Рођени из пепела, Право на избор, Нежељени, Чија је ово песма (учествовао на више од педесет међународних филмских фестивала широм света и освојио шеснаест награда), Развод на албански начин (учествовао на више од тридесет међународних филмских фестивала и освојио једанаест награда). Филмови Чија је ово песма и Развод на албански начин једини су бугарски филмови номиновани од странеЕвропске филмске академије за наградуPrix ARTE (2003. и 2007. године).

 

Директор фестивала

др Мирјана Менковић, вд директора у Етнографском музеју у Београду – Установи културе од националног значаја

 

Извршни директор

мр Марко Стојановић

 

Координатори

Oсновни програми: Јелена Савић 
3минИД: Невена Бороја 
Студентски програм: Реља Пекић
Рад Жирија: Искра Беблер

 

Односи са јавношћу

Александра Левнаић 
Петар Јончић 
Немања Стојаковић 
Милица Наумов

 

Протокол

Данијела Филиповић

 

Техника и пројекције

Драган Миздрак 
Зоран Ђорђевић 
Саша Жаревац

 

Фотограф

мр Ивана Масниковић

Поткатегорије