Жири

 

Душица Живковић (1955) – дипломирани етнолог-антрополог, музејски саветник; објавила је већи број научних и стручних радова и публикација (преко 100) и реализовала више од 95 стручних и међународних изложби и музејских поставки. Као помоћник министра за културу Србије руководила је и кординирала низом активности у циљу спровођењаКонвенције о заштити и очувању нематеријалног културног наслеђаУНЕСКО-а, уз истовремено учешће у раду Генералне скупштине и Међувладиног комитета за заштиту нематеријалног наслеђа у Паризу, као и других међународних прoфесиoналних и стручних удружења (ICOM, ICROM, UNESCO, ICOM SEE).Први је руководилац Нациoналногкoмитета за нематеријалнo културнo наслеђе Србије, уредник и аутор филма Ђурђевдан у Србији и стручни консултант филма Породична слава у Србији, припремљенихзбог номинације на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Aутор је филма Божић за малу Весну и коауторфилмаМолитва, који је освојиоглавну награду на фестивалу документарног филма у Паризу. Вишегодишњи је сарадник емисија различитих редакција и уредника Радио-телевизије Србијеи њихових дописништава, као илокалних телевизија –ТВ Зајечар и ТВ Књажевац.

 

Инес Прица (1958) – научна саветницаи директорказагребачког Института за етнологију и фолклористику. Етнологију је студирала на Универзитету у Београдугде је и магистрирала. Радила је у Етнографском институту САНУ (1985–1989). Докторирала је на Филозофском факултету у Загребу и од 1989. године запослена је уИнституту за етнологију и фолклористику. Водила је неколико научнихпројеката (Култура у транзицији: хибридност, репрезентације, живљене праксе; Етнографија световне транзиције: предлошци и отклони; Постсоцијализам и културни субјект: хибридне праксе културног посредовања). Објавила је бројне књиге и научнерадове. Предаје на докторским студијaма етнологије и културне антропологије.

Као чланица организационогодбора XV конференције Performance Studies International водила је радионицу Постсоцијализам и назад ибилајекоауторкаперформанса Ganga Party. Коауторкаје етно-документарног филма Гласови Далматинске загоре (у сарадњи с Јожетом Рехбергером Огрином) и арт-документарца Црне очи (с Ивом Кузманићем). Била је чланица жирија овогодишњег Етнофилм фестивала у Ровињу (с Оливером Сертићем).

 

Андреј Симић је тренутно професор антропологије и сарадник Центра за визуелнуантропологијуна Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу. Докторирао је 1970.годинеу области социо-културне антропологије на Универзитету Калифорније у Берклију.Његоваакадемскаинтересовања обухватајувизуелнуантропологију, популарнукултуру, социо-културне промене у бившој Југославији и Србији, националну припадности евро-америчкоимигрантскодруштво, као ии социјалнугеронтологију. Аутор је више од стопубликација. Године 1991. изабран је за члана Удружењакњижевника Србије. Продуцент јетри етнографскафилма, од којих седва баве културом имиграната из Србије и Источне Европе у САД. Учествовао је у реализацији 22 документарна филма као консултантуредника и консултант у области етнографије. Његове фотографије објављенесу у бројним публикацијамаи укључене су у неколико музејских поставки. Током лета 2010. године, у сарадњи са супругом, др МаријомБудисављевић Опарницом, у Етнографском музеју у Београду организовао јеизложбу архивских и породичних фотографија о животу српскихимигранатау Америци од 1893. до1947. године.