Селекциона комисија

 

Љиљана Гавриловић (1952) – доктор етнологије-антропологије, ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду и научни сарадник у Етнографском институту САНУ. Бави се различитим аспектима савремене популарне културе, укључујући фотографију и филм, као и испитивањем материјалног и нематеријалног наслеђа и њихових контекстуализација у савременом српском друштву, те теоријском музеологијом.

Од 1981. до 1999. године радила је у Етнографском музеју у Београду, у Одељењу за документацију, те је у оквиру музеолошког рада добила сва стучна звања, закључно са звањем музејског саветника. Током рада у музеју учествовала је у организацији и структурирању првих Међународних фестивала етнолошког филма. Ангажована је у својству истраживача на пројектима Етнографског института САНУ (1982–1984), Филозофског факултета у Београду (1982–1987) и Етнографског музеја у Београду (1983–1989. и 1994–1996), на којима је испитивала свадбене обичаје и обичајно право с акцентом на породично право и положај жена, социјалне односе и друштвену структуру унутар локалних заједница и њихов однос са глобалним, савременим друштвом, као и породичне односе. Резултате ових истраживања објавила је у стручним и научним часописима.

На основу научних звања (2002. године до данас) у Етнографском институту САНУ, учесник је и руководилац у пројектима Савремена сеоска и градска култура – путеви и трансформација, а од почетка 2006. на пројектима: Србија између традиционализма и модернизације – етнолошка и антрополошка проучавања културних промена и Антрополошка испитивања комуникације у савременој Србији. Објавила је неколико монографија и велики број радова у релевантним научним часописима

 

Мирослав–Бата Петровић (1949) – дипломирани историчар уметности; бави се филмом од 1967. године, најпре аматерски, а од осамдесетих и професионално. Аутор је око 120 краткометражних филмова, најразличитијих дужина и жанрова; једног дугометражног документарно-играно-експерименталног филма, осам експерименталних и документарних дугометражних видео-филмова и већег броја средњеметражних документарних филмова и серијала. На београдском телевизијском Каналу културе реализовао је неколико десетина емисија о филму. Своје филмове снима по сопственим сценаријима. Успешно се бави и сниматељским и монтажерским радом, на својим и туђим филмовима.

Члан је Удружења филмских уметника Србије; стални је члан Савета Архива алтернативног филма Дома културе „Студентски град“, Нови Београд; члан је редакција филмских часописа Филмограф (1976–1991) и Нови Филмограф (од 2006) и члан-сарадник Матице српске из Новог Сада (од 2012). Као кино-аматер, обављао је функције секретара Савета за филм Фото-кино савеза Србије (1974–1976) и секретара Кино-савеза Југославије (1977–1978). Године 2007, заједно са Удружењем филмских и телевизијских радника Војводине, иницирао је и основао Филмски фестивал „Бдење душе“ у Сремским Карловцима (историја, култура, наука, уметност и духовност), и одмах је именован за оперативног директора Фестивала; на тој функцији је остао све до данас. Године 2011. покренуо је и организовао Прву ревију независних off филмова Србије, у Српском Холивуду (село Мутањ на планини Рудник). Члан је Савета Међународног бијеналног филмског фестивала краткометражног филма „Кратке форме“ у Горњем Милановцу.

Паралелно са писањем сценарија бави се и писањем других жанрова. Есеје о филму објављивао је у часописима Синеаст, Филмограф, YU филм данас, Филаж и другим периодичним или једнократним публикацијама.