Kаталог

 

Preview in Google Books

 

Реч уредника

Овогодишње издање фестивала представља један од последњих корака на путу ка сребрном јубилеју – 25 година постојања. Непрекинуто трајање за нама и путеви пред нама сачињавају обавезу да истрајавамо са програмима, који су обликовани и концептуализовани у циљу даљих остваривања стручно, вишезначно и добро укомпонованих преплетаја уметничких и антрополошких садржаја и форме. Због свега тога, и ове године ћемо заједнички процењивати остварења из такмичарског, информативног, а потом и она из не мање битних програма Фестивала плус. У циљу наставка преиспитивања досадашњих доприноса, како нас самих, тако и продукција из ближег и даљег окружења, специјални програми приказују продукцију етнолога-музеалаца из Западне Србије, а на другој страни, прва три филма добитника Grand Prix нашег фестивала (првобитно Фестивал видео и етнолошког филма)....


Марко Стојановић
извршни директор фестивалa

 

 

Троминутна антропологија

Општа дигитализација, умрежавање и експанзија употребе мобилних телефона током последње две деценије праћени су изузетно великом (и стално растућом) производњом и дистрибуцијом најразличитијих визуелних материјала.Огромна продукција садржаја и њихова висока гледаност довеле су до установљавања фестивала микрофилмова, који почињу да се организују од почетка друге деценије овог века. На њима се приказују кратки филмови (микрофилмови), који се снимају претежно мобилним телефонима, мрежно се дистрибуирају и, по правилу, гледају на трећем екрану. Специфичност на основу које се трећи екран издваја у посебну категорију јесте мобилност, која садржаје усмерене на њега – укључујући микро филмове – чини доступним ма где се налазили њихови аутори и гледаоци. Друга важна карактеристика микро филмова јесте чињеница да највећи део њих (осим оних који су рекламног карактера) настаје у процесу у коме производња и потрошња визуелних материјала нису раздвојене, него су део јединственог, недељивог односа...

 

Љиљана Гавриловић
Етнографски институт САНУ
Одељење за етнологији и антропологију, Филозофски факултет Универзитета у Београду

 

 

Етнолошки филм као културни ресурс - предлог за размишљање

Технолошки бум на плану покретних слика током осамдесетих година XX века, који нам је најпре донео видео, а убрзо и дигиталне слике, тј. јефтине камере приступачне тзв. најширим слојевима народа, почетак је велике демократске револуције у филмској продукцији. Одједном је камера постала свакодневни предмет који је, малтене, отворио могућност да свако постане филмски сниматељ, редитељ, сценариста. Убрзо су ценама приступачни рачунари и једноставни програми омогућили готово свакоме да буде и монтажер. Дакле, створене су могућности да све важно око нас буде забележено, и да се свако опроба на плану уметничког изражавања....

 

Мирослав–Бата Петровић