Kаталог

 

 

 

Реч уредника

Непрестано у кораку напред, фестивал већ годинама усмерава своје програме ка новим групама стваралаца и проширује поље у коме настаје корпус тема и садржаја дефинисаних путем филмског медија, притом уважавајући улогу нових технологија и инструмената у обликовању уже документарног, потом истраживачког, а напослетку и ауторског приступа. Овогодишњи програми фестивала стога су усмерени ка човеку у времену и времену у човеку, што се једноставно препознаје у широком спектру културних феномена којима се овогодишњи филмови баве. У питању су индивидуално, друштвено, културно и цивилизацијски условљена преиспитивања и поруке повезане са јасним или скривеним односима учесника у филмовима, филмским ауторима као културним посматрачима и тумачима, а напослетку и нама ширем окружењу којето вреднује на свој начин. У широкој лепези филмова одабраних у конкуренцију за награде тако се налазе они који се баве свакодневицом, потом сукобима савременог и традиционалног до културних политика и политика у култури.

На другој страни, ту су различита савремена читања митова, митологија и „оностраног“, па све до све значајнијих питања о статусу особа са инвалидитетом...детаљније


Марко Стојановић
извршни директор фестивалa

 

 

Поглед искоса: утисци члана Селекционе комисије

Образовна, професионална и шире искуствена вокација којој припадам као продуцент и филмски радник, окренут превасходно документарном, посебно аматерском филму, притом наглашена чињеницом да су Селекционе комисије Међународног фестивала етнолошког филма до данас често бивале сачињене и претежно окренуте филмским стручњацима у односу на чланове етнологе или антропологе – конкретно за ову годину Арса Јовановић и ја, у сваком случају, поготову на основу усаглашених ставова сва три члана, указује на то да се још једном показало како је свакодневица савремене цивилизације усваком домену постала валидном темом и садржајем за специфичну подврсту документарног филма - етнолошки филм. Надаље у том правцу, дуг је пут фестивала од првобитних реконструкција тзв. традиционалног, народног живота и усмерења стваралаца ка представљању свакодневице и ритуализација заједница које више не постоје у репрезентованом облику и садржају, до данашњег превасходно антрополошког, и самим тим, свеобухватнијег дискурса према живом свету око нас...детаљније


Владимир Анђелковић

продуцент, председник Центра аматерског филма Србије

 

 

Етнолог у свету покретних слика

Филм је чудесна магија која вас обузме, а која чини могућим превазилажење свих тешкоћа за етнолога музеалаца као аутора. Увек на извору још увек живих традиционалних тема, њихових трансформација и настанка нових садржаја, у прилици је да оригиналну идеју, добро постављеним и суштински прецизно конципираним проблемом, појавом или процесом надокнади недостатке високе продукције. Филмски израз  подразумева посебну драматургију, поеетику, естетику, однос према стварност, а да се при томе сачува фактографија и суштина културног феномена и он пренесе што верније и објективније на посматраче, не губећи ни мало од своје аутентичности. То је веома комплексан процес. Чак се и професионални режисери слажу да је етнолошки филм најтежа и најзахтевнија врста документарног филма...детаљније


Даница Ђокић

музејски саветник у Народном музеју Пожаревац

 

 

Први светски рат – филмска снимања

Све од краја 1916, односно почетка 1917, због тешке ситације у којој се нашла Србија, наши сниматељи више нису били умогућности да објективом камере овековечују јуначке подвиге нашег народа и наше војске. Тада је отпочела са радом новоформирана Кинематографска секција српске војске у Солуну, којом с управљали Драгиша Стојадиновић и касније Миахило Михаиловић, звани Мика Африка. Захваљујући њиховом преданом раду и ентузијазму сачувани су бројни кадрови о раду Врховне команде и пробоју Солунског фронта, али и такви капитални материјали као што су Пожар Солуна и Процес Драгутину Димитријевићу Апису и друговима, оба из 1917. године. Многи од ових „солунских снимака“ укључени су у бројне антологије о Великом рату. Истовремено, многе чувене светске филмске куће, као што су Пате, Гомон, Савоја филм, Топикал-Баџет итд. су преко својих храбрих сниматеља (док је то било могуће), филмом обавештавали свет о јуначкој борби малог народа против вишеструко јачег поробљивача...детаљније   


Александар Саша Ердељановић

управник архива Југословенске кинотеке