Селекциона комисија

Александра Павићевић је докторирала 2005. године на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду. Председава Научним већем Етнографског института САНУ од 2010. године, а од 2012. председава и Скупштином Удружења истраживача института хуманистичких наука. Објавила је четири ауторске монографије и већи број научних радова у домаћим и иностраним часописима и тематским зборницима. Учествовала је на већем броју научних конференција у земљи и у иностранству, одржала већи број предавања, предавања по позиву и семинара. Чланица је Међународне асоцијације за антропологију југоистичне Европе (INASEA). Тренутно руководи пројектом Стратегије идентитета: савремена култура и религиозност, чији је носилац Етнографски институт САНУ. Руководилац је пројекта Дигитализација и презентација видео архива Етнографског института САНУ насталог у периоду 1903–1939. године. Сфере њеног научног интересовања јесу танатологија, религија, идентитет, етницитет, ритуални и свакодневни живот, породица, брак, полни морал, право, политика.

 

Стеван Јовичић је дипломирао на Факултету драмских уметности. Историчар је филма, један од покретача истраживања у области историје српског филма и филмски сценариста. Од 1959. године објављује текстове у области историје филма; приредио је књиге Нушић – први српски филмски сценариста, Пре 100 година – о кинематографу из 1896. године, Од камере опскуре до видео филма, С камером и пушком – Драгиша М. Стојадиновић, Oкругло 30” и друге. Поставио је теоријске основе за вредновање филма као историјског извора и популарисао филмски документ у телевизијским издањима. Са Марком Бапцем покренуо је реконструисање старих српских филмова. Написао је више сценарија за документарне филмове: С камером и пушком, На истоку Србије, Мокрањац заувек, Право на истину, Бард Лазарева града и друге, као и за телевизијске емисијеТелевизије Нови Сад, ТВ Загреб и ТВ Београд. Цео радни век провео је на стручним пословима у Југословенској кинотеци и својим радом допринео је развоју ове установе и афирмисању филмске архивистике помоћне историјске науке. Живи у Београду и бави се филмском и историјском публицистиком. Добитник је Признања за врхунски допринос националној култури.