Границе, ограничења и ограде

Током десет дана динамичног програма Школе визуелне антропологије (10-20. јула 2019) у организацији Центра за визуелну антроплогију – ВАЦ у сарадњи са Kолективом "Византроп" из Београда, учесници су направили осам филмова и 4 фото есеја и мултимедијалних пројеката

Тема овогодишње Школе била је "Границе, ограничења и ограде". Најчешће, асоцијације на тему долазе из политичког, те друштвеног контекста и углавном су у вези са мигрантском кризом и ратним конфликтима на Блиском Истоку, чије последице се снажно осећају у Европи. Тема је такође пробудила интересовање учесника за историје и културе балканског поднебља, те је Југославија поново у фокусу дела учесника Школе. Постоји и мало интимнија тенденција у тематском избору ове године, па учеснике занимају и такозване онтолошке, психолошке и епистемолошке границе између субјекта и објекта, али и теме са метаметодолошким приступима, које се баве питањима граница између научних репрезентација и уметности.

Ове године Школа је окупила 25 учесника из Пакистана, Литваније, Бугарске, Турске, Хрватске, Немачке, Италије, Русије, Румуније, Луксембурга, Швајцарске, Грчке, Велике Британије, Холандије, Француске. Млади професионалци из области филмских уметности, новинарства, фотографије, антропологије, социологије и других хуманистичких наука нашли су се у Београду да кроз предавања, филмске вежбе и снимање кратких филмова и фото-есеја, али и дружење и размену искустава унапреде своја знања и вештине из области ВА, али и да понуде Београду могућност да себе погледа кроз њихове очи. Током 10 дана школе, учесници присуствују предавањима професора Слободана Наумовића са катедре за антропологију Филозофског факултета у Београду, Kонстантиноса Аивалиотиса, директора Етно феста из Атине, као и селектора Атинског међународног филмског фестивала, Томаса Џона са катедре за антропологију Минстер Универзитета у Немачкој, Саре Луначек-Брумен са катедре за културалну антропологију Универзитета у Љубљани, Елизабете Kонеске, визуелне антрополошкиње у области филма из Македоније, Иване Тодоровић, друштвено-ангажоване филмске ауторке, Игора Чокоа, визуелног антрополога у области фотографије из Србије и Kамила Паскварелија, уличног и модног фотографа из Италије. Ментори на овогодишњој Школи су антрополози Реља Пекић и Нина Младеновић, затим Антонан Блан из Француске, прошлогодишњи учесник Школе, Данијел Санднер, сниматељ из Мађарске, Миклош Барна-Липковски, аутор документарних филмова и фотографија. У реализацији програма Школе учествују и Марија Барна-Липковски и Ана Поповић, позоришне редитељке и чланице Центра за визуелну антропологију - ВАЦ.

 

Зашто?  

24. априла 1999, зграда Радио телевизије Србије у Београду била је бомбардована од стране НАТО пакта. Радња овог филма дешава се на рушевинама РТС, зграде телевизијске и радио станице одмах поред Ташмајданског парка, где је пала бомба. Поред ових остатака налази се меморијална плоча са питањем „Зашто?“ и именима људи који су погинули у бомбардовању. Аутори филма су провели три дана у парку у близини споменика и остатака зграде, и пролазницима су постављали једноставно питање „зашто?“.

 

Није култ

Овај филм истражује заједницу „Зеленог студија“, малог хостела у Београду. Показује људе који живе заједно и стварају породични простор, солидарност са свима, пријатељима и гостима. Пратимо Тамару, која води хостел, и то нам даје увид у живот ове заједнице која својим станарима и посетиоцима даје „слободан простор“ где за себе стварају осећај породице и припадања.

 

Флукс

Како тече дан у београдском градском превозу?

 

Краљица берберина

Краљица берберина је синестетичко искуство које води публику у хиперсензитивни свет разних деликатних промена сепства, где се осветљавају интимне приче пет различитих особа које пролазе кроз визуелне трансформације. Приче су испреплетане и зато су све сцене спојене у серију кадрова у крупном плану, који метафорички претпостављају искуство различитих осета, емоција и осећања, стварајући разигран дијалог између свих учесника.

Ово чулно путовање кроз њихове животе почиње на почетку личних рутина трансформације, које су много ближе индивидуалним ритуалима него насумичним активностима једноставног стављања шминке или шишања косе, и прати их до краја када може да се види нови изглед и када се објављује нови идентитет.

Краљица берберина није само филм него и визуелно истраживање флуктуација модерног идентитета.

 

Подаци

Овај филм истражује реторички процес стварања антрополошког филма и прати две групе које врше истраживања у хостелу у центру града и у Блоку 23. Налазимо их у тренуцима када интерагују, снимају и размишљају о свом истраживању, а успут видимо и приступ самих антрополога док истражују остале групе људи.

 

Блок 23

Овај филм окупља личне приче станара Блока 23, уско испреплетене са простором самог блока. На који начин приче и сећања људи постоје у овом простору, и како људи обликују блок?

 

Путовање са Мигом

Миго, успешан адвокат и уметник, води нас на надреално путовање кроз своју уметност и живот у Београду.

 

Пртљаг

У филму Пртљаг, неколико путника који су се окупили на заједничкој радионици у хостелу деле са нама шта су све носили са собом десет дана. Али пртљаг говори и више од речи о својим власницима.